LocationsOdržan stručni skup na temu prisilne kontrole u kontekstu nasilja u porodici i partnerskim odnosima
Prepoznavanje suptilnih oblika nasilja prema ženama
27. November 2024.
Beograd, 27. novembra 2024. godine – U cilju podrške kontinuiranoj edukaciji zaposlenih u institucijama koje su nadležne za pomoć ženama u situaciji nasilja, Pravosudna akademija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) održali su danas stručni skup “Život u kavezu bez rešetaka – Institucionalni odgovor na fenomen prisilne kontrole u porodično - partnerskim odnosima”. Na skupu su učestvovale sudije, tužioci koji rukovode grupama za koordinaciju i saradnju nadležnih institucija na slučajevima nasilja u porodici, predstavnici/ce centara za socijalni rad i policijski službenici/ce.
Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić, otvarajući skup izjavio je da borba protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja zahteva sistematski i aktivan pristup svih predstavnika nadležnih institucija kao i organizacija civilnog društva. „Posle 20 godina zakonodavnog i institucionalnog rada u ovoj oblasti imamo napredak, ali je neophodno da nastavimo da radimo ka ostvarivanju našeg cilja – a to je nulta tolerancija prema nasilju nad ženama i porodičnom nasilju. U tom smislu, podjednako su važni i prevencija, efikasnost postupanja i adekvatna represija. Pravosudna akademija ostaje kao i do sada otvorena i posvećena zajedničkim obukama za sve profesionalce koje se bave temom nasilja nad ženama“, rekao je Vujić. On je dodao da simboličan naziv skupa „Život u kavezu bez rešetaka“ govori o potrebi da se posebno obrati pažnja i prepoznaju, ne samo grube već i fine manipulacije nasilnika koje mogu imati fatalne posledice po život žene.
Prisilna kontrola je oblik nasilja koji obuhvata ograničenje društvenih kontakata žrtve, praćenje kretanja, kontrolu njenih svakodnevnih aktivnosti i detaljno upravljanje njenim životom. Iskustva u krivičnom procesuiranju prisilne kontrole, kao i u prepoznavanju, dokazivanju i postupanju u slučajevima ovog oblika nasilja, predstavile su stručnjakinje iz Škotske, u kojoj je prisilna kontrola posebno krivično delo već pet godina - dr Ema Forbs, zamenica javnog tužioca pri Kraljevskom tužilaštvu Škotske i nacionalna rukovoditeljka za probleme nasilja u porodici i dr Milena Tripković, profesorka kriminologije na Univerzitetu u Edinburgu i zamenica direktora Škotskog centra za istraživanje kriminala i pravde.
„Verujem da će saznanja sa ovog skupa zaposlenima u institucijama koje se bave slučajevima porodičnog nasilja olašati prepoznavanje i procesuiranje slučajeva prisilne kontrole. Kako bismo podigli svest javnosti o tome da ljubomora nije ljubav i pomogli devojkama i ženama da na vreme prepoznaju tehnike prisilne kontrole i odupru im se, naša ovogodišnja kampanja ’TičeMeSe’ takođe je posvećena ovoj važnoj temi“, rekao je Fabricio Andreuci, v.d. stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji. On je naglasio da će UNDP nastaviti da, zajedno sa institucijama, civilnim društvom i medijima, radi na stvaranju društva u kome su žene i devojke bezbedne, poštovane i osnažene da žive život bez straha i nasilja.
Fabricio Andreuci, v.d. stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji
Istraživanja pokazuju da prisilna kontrola ima dalekosežne psihičke posledice po žrtvu i da predstavlja značajan rizik za eskalaciju nasilja. Kontrolišući partneri često nastavljaju sa zlostavljanjem i nakon rastave, zloupotrebljavajući decu kako bi se žrtva i dalje osećala nesigurno. Ovakvo ponašanje se nekad pogrešno tumači kao ljubomora, a može prerasti u mnogo ozbiljnije i opasnije oblike nasilja, čak i one sa smrtnim ishodom. UNDP-eva Analiza slučajeva femicida vatrenim oružjem je pokazala da je u 2/3 slučajeva ubistava žena vatrenim oružjem - kod počinioca bila prisutna ljubomora, dok Istraživanje o femicidima praćenim samoubistvom počinioca govori da su u 81% slučajeva nasilnici pre ubistva pokazivali kontrolišuće ponašanje prema partnerki.
„Slučajevi nasilja u porodici i partnerskim odnosima uvek su povezani sa rodnom komponentom i kompleksnom dinamikom moći i kontrole. Za pravilno razumevanje i reagovanje institucija na rodno zasnovano nasilje, od ključnog značaja je shvatanje rodnih stereotipa o ulozi žene i muškaraca u društvu. Rodne predrasude su sveprisutne i utiču na svakog čoveka, na njegov rad, samim tim i na rad onih organa kojima je u nadležnosti upravo primena zakona i zaštita žrtava. Zbog toga je važno da profesionalci koji zakon treba da primenjuju nepristrasno, imaju svest o rodu, rodnim stereotipima i stavovima“, istakla je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić zahvalila je Pravosudnoj akademiji i UNDP na partnerstvu i posebno svim profesionalcima i predstavnicima medija koji posvećeno prate borbu protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja. „Svi mi kao stručnjaci i profesionalci moramo da izađemo iz „vlastitih kaveza" iza "rešetaka“ – predrasuda, neznanja, nesigurnosti ili straha. U poslednjih 20 godina mnogo toga se promenilo u sistemu socijalne zaštite. Da bismo odgovorili izazovima, potrebno je da ima više zaposlenih i da sarađujemo kao sistemi u cilju zaštite žrtava. Važno je da smo spremni da nastavimo da učimo i zato verujem da će ovaj skup svima biti od velikog značaja“, rekla je Perić.
Učesnici skupa imali su priliku da čuju i stručna izlaganja prof. dr Anite Lauri Korajlije, profesorke na Katedri za zdravstvenu i kliničku psihologiju Sveučilišta u Zagrebu i dr Tanje Ignjatović, psihološkinje i stručnjakinje Autonomnog ženskog centra. Dr Lauri Korajlija govorila je o fenomenu prisilne kontrole u okviru prezentacije „Život u zatvoru bez rešetaka – prinudna kontrola i šta ljubav ima s tim“, dok je dr Ignjatović govorila o zloupotrebi dece za kontrolu sadašnjih i bivših partnera.
Dr Tanja Ignjatović & prof. dr Anita Lauri Korajlija
Ovaj događaj je organizovan povodom globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, a u okviru projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnost”. Projekat zajedno sprovode agencije UN-a u Srbiji: UNDP, UNFPA, UNICEF i UN Women u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podršku Vlade Švedske.
