U čitavom poznatom svemiru postoji samo jedna planeta na kojoj život može da opstane – naša Zemlja.

Zemlja je jedinstvena. Život na njoj je moguć zahvaljujući nizu faktora – velikim količinama vode u tečnom stanju, magnetnom polju koje nas štiti od štetnog sunčevog zračenja i umerenim temperaturama koje održava zaštitna atmosfera.

Klimatske promene koje pokreću gasovi sa efektom staklene bašte nastali ljudskim delovanjem, dovode do ubrzanog zagrevanja planete. Time se narušava osetljiva ravnoteža koja omogućava povoljne uslove za život, što izaziva ozbiljne posledice po prirodu i ugrožava ljudska društva.

Da li ste znali: Bogate zemlje troše prirodne resurse takvom brzinom, da bi bilo potrebno između 3 i 9 planeta da se zadovolje njihove potrebe. Ako želimo da zaustavimo klimatske promene i obezbedimo budućnost na Zemlji – moramo da promenimo način na koji živimo.

Pariskim sporazumom, države su se dogovorile da spreče da globalni porast temperature premaši 2°C, a poželjno i 1,5°C.

Pregovori o borbi protiv klimatskih promena doveli su do usvajanja Pariskog sporazuma 2015. godine. Ovaj istorijski, pravno obavezujući međunarodni sporazum postavio je osnove za suprotstavljanje klimatskim promenama na svetskom nivou i obavezao države da usvoje ciljeve u pogledu ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na njih.

Pariski sporazum je bio prvi međunarodni sporazum kojim je izričito utvrđena granica zagrevanja, a države su se dogovorile da će sarađivati kako bi sprečile da globalni porast temperature premaši 2°C, a poželjno i 1,5°C.

Naučnici upozoravaju da je neophodno ograničiti globalni porast prosečne temperature na 1,5°C u odnosu na predindustrijsko doba da bi se sprečili najštetniji efekti klimatskih promena i da ne bismo došli do tačke bez povratka.

Da li ste znali: Zagrevanje za svaki dodatni stepen donosi sve ekstremniju klimu i sve veće rizike. Na primer, zagrevanjem za 1,5°C, 14% svetskog stanovništva bi bilo pogođeno najmanje po jednim ozbiljnim toplotnim talasom na svakih pet godina. Ako zagrevanje dostigne 2°C, ta brojka bi se povećala na 37%, odnosno za oko 1,7 milijardi ljudi.

Klimatske promene utiču na sve, ali više od 3 milijarde ljudi živi u veoma ugroženim područjima.

Klimatske promene predstavljaju kritičnu pretnju po ljudska društva, jer dovode do češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih pojava, utiču na proizvodnju hrane i javno zdravlje i nanose nenadoknadive gubitke.

Iako svi u svetu već osećaju efekte klimatskih promena, one se na neke zemlje jače odražavaju zbog geografskog položaja, stepena ekonomske razvijenosti i sposobnosti za prilagođavanje. Između 3,3 i 3,6 milijardi ljudi danas živi u veoma ugroženim područjima u velikim delovima Afrike, južne Azije, centralne i Južne Amerike, na malim ostrvima i na Arktiku.

Da li ste znali: Klimatska kriza je suštinski nepravedna jer nesrazmerno pogađa zemlje niskog dohotka. U njima se beleži i do osam puta više opasnih klimatskih pojava nego pre 30 godina, koje nanose trostruko veću ekonomsku štetu.

Afrika je odgovorna za manje od 4% svetske emisije štetnih gasova, ali klimatske promene ostavljaju sve ekstremnije posledice po taj kontinent.

Klimatske promene su pitanje pravde. Njihove efekte često najviše trpe ljudi, zajednice i zemlje koje su najmanje doprinele krizi.

Afričke zemlje su odgovorne za manje od 4% emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali klimatske promene utiču na sve aspekte njihovog razvoja i povećavaju glad, neizvesnost i raseljavanje.

Na zemljama i industrijskim granama koje su se obogatile zahvaljujući emisiji velikih količina gasova sa efektom staklene bašte leži odgovornost da brzo smanje emisiju i pomognu onima na koje klimatske promene najviše utiču.

Da li ste znali: Čak i u istoj zemlji, efekte klimatskih promena ne osećaju svi jednako zbog sistemskih nejednakosti na osnovu rase, nacionalnosti, pola, starosti i socioekonomskog položaja.

Svakih 5 godina, države podnose nacionalne klimatske planove u kojima utvrđuju sve ambicioznije ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Pariski sporazum se sprovodi u petogodišnjim ciklusima sve ambicioznijih planova delovanja. Osnovni mehanizam za postavljanje ambicioznijih ciljeva su Nacionalno utvrđeni doprinosi. To su nacionalni klimatski planovi u kojima se precizira kako će države smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte i prilagoditi se efektima klimatskih promena. 

U Nacionalno utvrđenim doprinosima zacrtani su ciljevi, vremenski rokovi i aktivnosti u prioritetnim sektorima, kao što su energetika, saobraćaj, infrastruktura, poljoprivreda, vodoprivreda, zdravstvo, turizam i drugi. Kroz Nacionalno utvrđene doprinose, koji se preispituju na svakih pet godina, države usmeravaju svoje privrede ka cilju da do 2050. godine neto emisija štetnih gasova bude svedena na nulu.

Da li ste znali: Prva generacija Nacionalno utvrđenih doprinosa predviđala je da na globalnom nivou prosečna temperatura poraste za najviše 3,7°C. U drugoj generaciji, taj cilj je sveden na 2,7°C. Treća generacija treba da bude usvojena do kraja 2025. godine, a na države se apeluje da u svojim planovima uvaže granicu od 1,5°C.

Šteta uzrokovana klimatskim promenama je 6 puta veća nego što košta ostvarivanje ciljeva Pariskog sporazuma.

Efekti klimatskih promena koji se već ispoljavaju pri postojećem stepenu zagrevanja mogli bi da dovedu do pada svetske privrede za 19% do 2050. godine.

Ta šteta po poljoprivredne prinose, produktivnost rada i infrastrukturu – koja se procenjuje na ukupno 38 biliona dolara – šest puta je veća od troškova ublažavanja klimatskih promena koji bi bili potrebni da se globalno zagrevanje zadrži na 2°C.

Da li ste znali: Već decenijama se drastično potcenjuju stvarni troškovi efekata klimatskih promena. Nova istraživanja ukazuju da je ekonomska šteta možda i mnogo veća nego što se ranije prognoziralo.

Ako se nešto hitno ne preduzme, današnja deca će u svom životu doživeti i do 7 puta više ekstremnih vremenskih pojava nego njihove bake i deke.

Zbog odluka prethodnih generacija, klimatska kriza je dovela u pitanje prava dece i mladih na bezbedan dom, zdravu životnu sredinu, zdravstvenu zaštitu, ishranu i učenje.

Idući kroz život, deca i mladi će snositi sav teret klimatskih promena – toplotnih talasa, poplava, šumskih požara i propalih useva. To nas dovodi do pitanjâ međugeneracijske pravičnosti, na koja mladi reaguju organizovanjem u društvene pokrete za borbu protiv klimatskih promena, pokretanjem sudskih postupaka i zalaganjem za rešavanje klimatskih bezbednosnih rizika.

Da li ste znali: Deca i mladi iz zemalja niskog dohotka ili ugroženih zajednica su podložniji efektima klimatskih promena. U Avganistanu, deca bi mogla da dožive i do 18 puta više toplotnih talasa nego njihove bake i deke, a u Maliju – i do 10 puta više propalih useva.

8 od 10 ljudi želi da njihova vlada više radi na saniranju posledica klimatskih promena.

Najveće pojedinačno istraživanje javnog mnjenja o klimatskim promenama u istoriji pokazuje da 80% ljudi u svetu želi da njihove vlade ulože više truda u prevazilaženje klimatske krize.

Oni zahtevaju i globalno jedinstvo – 86% ispitanika se slaže da njihove zemlje treba da ostave po strani geopolitičke razlike, na primer u oblasti trgovine i bezbednosti, i da se zajedno suoče sa klimatskim promenama.

Da li ste znali: 72% ljudi u svetu podržava brz prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Čak i u zemljama koje su najveći svetski proizvođači fosilnih goriva, većina građana i građanki podržava napuštanje uglja, nafte i gasa.

Zelena ekonomija predstavlja skoro 9% tržišta kapitala u svetu.

Zelena ekonomija beleži brz rast. Zahvaljujući zemljama i zajednicama koje nastoje da reše klimatske i ekološke izazove, šire se grane kao što su proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, energetski efikasna infrastruktura otporna prema klimatskim promenama, upravljanje otpadom, kontrola zagađenja i pametna poljoprivreda.

Zbog sve veće potražnje za tim proizvodima i uslugama, zelena ekonomija se danas procenjuje na 7,9 biliona dolara i čini skoro 9% akcija u opticaju na svetskim berzama.

Da li ste znali: U proteklih deset godina, tržišna kapitalizacija zelenih akcija je rasla po složenoj godišnjoj stopi od 15%, pa je taj sektor bio drugi po brzini rasta, odmah posle tehnološkog.

Svaki dolar koji se uloži u prilagođavanje na klimatske promene i otpornost prema njima za 10 godina se isplati više od 10 puta.

Neophodno je da se prilagođavamo na klimatske promene da bismo smanjili podložnost njihovim postojećim ili očekivanim efektima i unapredili otpornost zajednica i ekosistema.

Svaki dolar koji se uloži u mere prilagođavanja isplati se više od 10 puta za 10 godina kroz sprečavanje gubitaka usled klimatskih promena, pospešivanje privrednog razvoja i pozitivne efekte na društvo i životnu sredinu.

Da li ste znali: Ulaganja u prilagođavanje u sektoru zdravstva i sistemima ranog upozoravanja spadaju u najisplativija jer čuvaju živote, infrastrukturu i ekonomsku produktivnost.

Industrija do 2030. godine može da smanji svetsku emisiju štetnih gasova iz proizvodnje energije za 11% primenom ekonomičnih mera energetske efikasnosti.

Svetska industrija troši ogromne količine energije, koja se uglavnom dobija iz fosilnih goriva. Zato je potrošnja energije u industriji odgovorna za oko jednu četvrtinu svetske emisije štetnih gasova koja se pripisuje proizvodnji energije.

Brojni industrijski procesi zahtevaju visoke temperature, a samim tim i dosta toplotne energije, pa dekarbonizacija predstavlja izazov zbog ograničenih mogućnosti savremene tehnologije obnovljivih izvora da ispuni taj zahtev. Međutim, veća energetska efikasnost može da donese značajne uštede i smanji svetsku emisiju štetnih gasova iz sektora energetike za 11% do 2030.

Da li ste znali: Ako bi se do 2030. godine udvostručila poboljšanja energetske efikasnosti u zgradama, industriji i saobraćaju, emisija gasova sa efektom staklene bašte iz proizvodnje energije mogla bi da se smanji za skoro trećinu. To je suštinski važan korak na putu ka svođenju neto emisije na nulu do 2050. 

 

Zbog efekata klimatskih promena, milioni devojčica u svetu ne mogu da završe 12 godina školovanja.

U zajednicama pogođenim klimatskim promenama u celom svetu, rodna neravnopravnost postaje još veća i izraženija, što se ispoljava na različite načine.

Devojčice se često prve ispisuju iz škole kad klimatske promene donesu neku novu krizu i porodica ne može da izađe na kraj sa ograničenim sredstvima ili većim obavezama oko brige o svojim članovima.

U promenjenim klimatskim uslovima, za održiv razvoj u celom svetu kritično je važno da sva deca, a posebno devojčice, pohađaju kvalitetno obrazovanje u trajanju od 12 godina.

Da li ste znali: Do 2050. godine, klimatske promene bi mogle da gurnu u siromaštvo još 158 miliona žena i devojčica, za 16 miliona više od broja muškaraca i dečaka.

Godišnje se u zemljištu nakupi oko 13 miliona tona plastike.

Plastika je svuda oko nas. U vodi koju pijemo, hrani koju jedemo i vazduhu koji dišemo. Ugrožava naše zdravlje, zagađuje prirodu i ubija živi svet.

Plastika podstiče i klimatsku krizu, jer se u svim fazama njene proizvodnje i korišćenja oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte, od vađenja fosilnih goriva koja predstavljaju sirovine za njenu proizvodnju, pa do spaljivanja ili raspadanja plastičnog otpada.

U svetu se godišnje proizvede oko 430 miliona metričkih tona nove plastike. Najveći deo se samo jednom koristi pre nego što završi u otpadu.

Svake godine, 13 miliona tona plastike se nakupi u zemljištu, što ga zagađuje i ograničava rast useva i iskorišćavanje hranljivih materija. Vremenom, ta plastika se raspada u mikroplastiku, koja na kraju može da dospe u vodu i hranu za ljude.

Da li ste znali: Mikroplastika je opasna po zdravlje ljudi i povezuje se sa rakom, srčanim udarima, reproduktivnim problemima i brojnim drugim zdravstvenim teškoćama. Naučnici procenjuju da odrasla osoba može da unese u organizam čak jednu kreditnu karticu nedeljno u obliku mikroplastike.
 

Sektor saobraćaja, koji je odgovoran za skoro 14% emisije štetnih gasova u svetu, nudi važnu priliku za borbu protiv klimatskih promena.

Održiv saobraćaj je suštinski važan za suprotstavljanje klimatskim promenama. Na sektor saobraćaja otpada skoro 14% svetske emisije štetnih gasova. Da bi bio održiviji, zemlje moraju da ulože u čitav niz saobraćajnih rešenja, kao što su mreže pešačkih i biciklističkih staza, javni prevoz sa niskim nivoom emisije štetnih gasova, električna vozila koja se napajaju iz obnovljivih izvora, čistiji vodni i vazdušni saobraćaj.

Održiv saobraćaj nije koristan samo za smanjenje emisije štetnih gasova. Kada se dobro osmisle, održivi saobraćajni sistemi doprinose i zdravlju, privredi i zaštiti životne sredine.

Da li ste znali: Električni automobili su činili više od 20% ukupnog broja automobila prodatih 2024. godine, a očekuje se da taj procenat u 2025. dostigne 25%

U svetu se 15% električne energije proizvodi iz sunca i vetra, a do 2030. godine se očekuje da taj procenat poraste više nego dvostruko.

Energetska tranzicija sa sistema zasnovanog na fosilnim gorivima ka sistemu u čijoj su osnovi obnovljivi izvori kritično je važna za rešavanje klimatske krize.

Obnovljivi izvori su 2024. godine činili više od trećine proizvodnje električne energije u svetu. Iz energije sunca i vetra se dobijalo 15%, dok su hidroenergija i drugi obnovljivi izvori činili 17%.

Pošto su danas energija sunca i vetra za 41% odnosno 53% jeftinije od fosilnih goriva, ti izvori električne energije beleže najbrži rast u istoriji. Očekuje se da do 2030. godine njihov udeo u proizvodnji električne energije poraste više nego dvostruko i da zajednice koje ih koriste tako postanu još održivije i otpornije.

Da li ste znali: Obnovljivi izvori su 2024. godine činili preko 92% novoizgrađenih kapaciteta za proizvodnju električne energije u svetu. Sve veća zastupljenost energije sunca i vetra se već značajno odražava na emisiju štetnih gasova, ali širenje njihove primene mora da ide još brže da bi se dostigao cilj da se do 2030. utrostruče svetski kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Od 2000. do 2019. godine, šteta od ekstremnih vremenskih pojava pojačanih klimatskim promenama iznosila je najmanje 16 miliona dolara na sat.

Dok se efekti klimatskih promena pojačavaju, naučnici nastoje da utvrde koliki udeo štete od ekstremnih vremenskih pojava se može pripisati klimatskim promenama.

U jednoj studiji, analizom 185 ekstremnih vremenskih pojava u periodu 2000–2019, utvrđeno je da je šteta koja se pripisuje klimatskim promenama iznosila 143 milijarde dolara godišnje, odnosno 16 miliona dolara na sat. Pošto su neki podaci bili nepotpuni, posebno u zemljama niskog dohotka, stvarna šteta je verovatno bila još veća.

Da li ste znali: Neki vidovi štete od klimatskih promena ne mogu se izraziti u novcu. Taj gubitak i šteta mogu da se odnose na nematerijalne efekte poput gubitka kulturne baštine ili identiteta zbog prinudnog raseljavanja uslovljenog klimom.

Danas je više od 17% kopna i unutrašnjih voda pod zaštitom.

U proteklih sto godina, ljudsko delovanje je izazvalo ne samo klimatske promene, već i opasan pad biodiverziteta. Uzrokovane sličnim obrascima neodržive proizvodnje i potrošnje, klimatska kriza i kriza prirode su neraskidivo povezane i jedna drugu pojačavaju, što znači da je neophodno usaglašeno delovati da bi se obe zajedno prevazišle.

Zaštićena područja su od vitalnog značaja za očuvanje prirode i biodiverziteta, a zaustavljanje nestajanja prirode je ključno za borbu protiv klimatskih promena. Godine 2022, usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet iz Kunminga i Montreala, čiji je cilj da zaustavi nestajanje prirode i pokrene njenu obnovu, između ostalog i obavezivanjem da se 30% kopna i mora na planeti stavi pod zaštitu do 2030. Poslednjih godina, zemlje su polako ali sigurno napredovale ka tom cilju, pa je sada zaštićeno više od 17% kopna i unutrašnjih voda.

Da li ste znali: Osim što pomažu zajednicama da budu otpornije prema efektima klimatskih promena, prirodna rešenja mogu da donesu i do 37% smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte koje je potrebno ostvariti do 2030. da bi se dostigli ciljevi Pariskog sporazuma.

U 2024. godini, svakog minuta su nestajale primarne tropske šume u veličini 18 fudbalskih terena.

Šume pokrivaju skoro trećinu kopnene površine na Zemlji, odnosno 4 milijarde hektara, i nezamenljive su u svim aspektima života. Zdrave šume su i velika skladišta ugljen-dioksida, koji apsorbuju i tako nam pomažu u borbi protiv klimatskih promena.

Ali, šume su izuzetno ugrožene krčenjem i degradacijom usled ljudskog delovanja – širenja poljoprivrednog zemljišta i urbanizacije, kao i šumskim požarima, koje klimatske promene značajno pogoršavaju.

Tokom 2024, nestalo je rekordnih 6,7 miliona hektara primarnih tropskih šuma, brzinom od 18 fudbalskih terena u minutu, što je ostavilo velike posledice po biodiverzitet, skladištenje ugljen-dioksida i egzistenciju ljudi koji zavise od njih.

Da li ste znali: Skoro milijardu ljudi, među kojima je i 70 miliona pripadnika autohtonih naroda, živi od šuma. Zdrave šume omogućavaju i čistu vodu, hranu i lekove, regulišu padavine i sprečavaju poplave i eroziju.

U prodavnicama, restoranima i domovima, baci se preko 19% hrane, što je veoma značajno i sa stanovišta globalne emisije štetnih gasova.

Poljoprivreda je jedan od glavnih sektora koji doprinose klimatskim promenama i odgovorna je za trećinu svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte. Na nju otpada i 70% potrošnje slatke vode, a izaziva i degradaciju zemljišta i najveći je uzročnik gubitka biodiverziteta.

Pa ipak, svake godine propadne trećina hrane koja se proizvede u svetu. Od toga, 13% se izgubi u lancu snabdevanja, od proizvodnje do prodajnog mesta. Još 19% propadne u prodavnicama, restoranima i domovima.

Da li ste znali: Propadanje i bacanje hrane predstavljaju značajan ekološki problem koji može i treba hitno da se rešava. Ujedno se propušta i prilika da se nahrane 783 miliona ljudi u svetu koji gladuju.
 

U poslednje dve decenije, dostupna količina slatke vode po osobi opala je za 20%.

Voda je u središtu klimatske krize i krize prirode. U promenjenim klimatskim uslovima, teže je predvideti obrasce padavina, ledene ploče i glečeri se brže tope, a ekstremne vremenske pojave u vezi sa vodom – oluje, poplave i suše – postaju češće i intenzivnije.

Sve to utiče na slatkovodne rezerve koje su na raspolaganju ljudima, a koje čine samo 0,5% ukupne količine vode na planeti. U poslednje dve decenije, dostupna količina slatke vode po osobi opala je za 20%.

Međutim, nestašica vode više pogađa određene regione i postaje izuzetno ozbiljan izazov koji može da preraste u trku za ograničene resurse i izazove konflikte.

Da li ste znali: Danas više od 2 milijarde ljudi žive u zemljama sa nedovoljno vode, a oko polovine svetskog stanovništva je pogođeno ozbiljnom nestašicom vode bar mesec dana godišnje.

Cena zdravstvenih efekata klimatskih promena u zemljama niskog i srednjeg dohotka mogla bi do 2050. godine da dostigne 21 bilion dolara.

Klimatska kriza je zdravstvena kriza. Od ekstremnih vrućina i zagađenja vazduha, preko širenja zaraznih bolesti, do sve nesigurnijeg pristupa hrani i vodi, klimatske promene utiču na javno zdravlje na mnogo načina.

Ti efekti mogu da održe ili čak pogoršaju cikluse neravnopravnosti i prodube nejednakost u zdravlju i socijalnom položaju u zemljama i između njih. To se nesrazmerno odražava na zemlje niskog i srednjeg dohotka. Prema scenariju srednjeg zagrevanja, do 2050. godine, cena zdravstvenih efekata klimatskih promena u tim zemljama mogla bi da dostigne 21 bilion dolara.

Da li ste znali: Klimatske promene donose eru novih, intenzivnijih epidemija i pandemija bolesti. Na primer, zbog rasta temperatura, komarci prenosioci bolesti mogu da se šire po regionima u kojima ih nikad ranije nije bilo. Zbog toga bi do 2070. godine dodatnih 4,7 milijardi ljudi moglo da bude izloženo malariji i denga groznici.

 

Cirkularna ekonomija bi do 2030. godine mogla da ponudi preko 22 miliona novih radnih mesta u Africi, Latinskoj Americi i Evropskoj uniji.

Cirkularni ekonomski pristupi su suštinski važni za promenu neodrživih načina potrošnje i proizvodnje. Oni otpad i zagađenje svode na minimum i pospešuju održivo korišćenje prirodnih resursa.

Ti pristupi se mogu primeniti u svim privrednim sektorima, od poljoprivrede i industrije, preko tekstila do građevinarstva, i ujedno omogućiti otvaranje miliona novih radnih mesta. Do 2030, zahvaljujući cirkularnoj ekonomiji, moglo bi da se otvori 11 miliona novih radnih mesta u Africi, 8,8 miliona u Latinskoj Americi i regionu Kariba, i 2,5 miliona u Evropskoj uniji. 

Da li ste znali: Manje od 7% sirovina se posle upotrebe vrati u proizvodni ciklus. Usvajanjem cirkularnih ekonomskih pristupa, zemlje mogu da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, uz istovremenu zaštitu i obnovu prirode i stvaranje ekonomskih šansi.

Od 1880. godine, prosečan nivo mora u svetu porastao je za oko 23 centimetra.

Zbog rasta temperature, ledene ploče i glečeri se tope, a morska voda se širi. Tako je od 1880. godine prosečan nivo mora u svetu porastao za oko 23 centimetra.

Podizanje nivoa mora predstavlja ozbiljnu opasnost za priobalne gradove i zajednice u celom svetu. Priobalne poplave, erozija i prodiranje morske vode nanose štetu na infrastrukturi, zagađuju slatkovodne rezerve i podrivaju ekosisteme. To donosi značajne ekonomske gubitke u sektorima poput poljoprivrede, ribarstva i turizma, što ljudima ugrožava egzistenciju i dovodi do raseljavanja i migracija.

Posebno su ugrožene male ostrvske zemlje. Čak i pri postojećem stepenu zagrevanja, pacifičke ostrvske zemlje će u narednih 30 godina biti izložene podizanju nivoa mora za najmanje 15 centimetara. Iako se šteta delimično može ograničiti prilagođavanjem priobalnih područja, nekim ostrvskim zemljama je ugrožen sam opstanak jer počinju da nestaju pod vodom.

Da li ste znali: Skoro 22 miliona ljudi u regionu Kariba živi na manje od 6 metara iznad nivoa mora, a u većini pacifičkih ostrvskih zemalja, više od polovine infrastrukture je na manje od 500 metara od obale, pa su izuzetno ugrožene podizanjem nivoa mora.

Upozorenje na ekstremne vremenske uslove 24 sata unapred može da spase živote i smanji štetu za skoro trećinu.

Sistemi ranog upozoravanja daju blagovremene i korisne informacije o dolazećim opasnostima kao što su cikloni, poplave, suše, toplotni talasi i šumski požari.

Kako efekti klimatskih promena postaju sve izraženiji, ovi sistemi su neophodni da bi zajednice bile bezbednije i otpornije.

Upozorenje na dolazeću opasnost, poput oluje ili toplotnog talasa, 24 sata unapred može da spase živote i smanji štetu i za 30%.

Da li ste znali: Kad bi se u sisteme ranog upozoravanja u zemljama niskog i srednjeg dohotka uložilo samo 800 miliona dolara, time bi se sprečili gubici od 3 do 16 milijardi dolara godišnje.

25% svetskog zemljišta je pod upravom autohtonih naroda.

Autohtoni narodi upravljaju sa oko 25% svetskog zemljišta i staraju se o životnoj sredini u najmanje 36% netaknutih šuma sveta. Pošto su te šume zaštićenije i manje izložene krčenju i degradaciji, one i dalje funkcionišu kao neto skladišta ugljen-dioksida, pa je zemljište pod upravom autohtonih naroda kritično važno za ublažavanje klimatskih promena.

Čuvanjem ovih važnih ekosistema, koji apsorbuju i skladište ugljen-dioksid i štite biodiverzitet, autohtoni narodi štite životnu sredinu u korist celog sveta, što se često ne prepoznaje, a zavređuje veću političku zaštitu i finansijsku podršku.

Da li ste znali: Prirodna rešenja i cirkularna ekonomija su već hiljadama godina način života autohtonih naroda, a to znanje je ključno za suprotstavljanje klimatskim promenama.

 

U svetu 26% ljudi nema čistu energiju za kuvanje.

Kuvanje na čistu energiju nije samo pitanje energetike, već i zdravlja, rodne ravnopravnosti i ljudskih prava.

Iako je električna energija postala dostupnija, i dalje ne kuvaju svi na čistu energiju. Skoro 2,3 milijarde ljudi, odnosno 26% svetskog stanovništva, i dalje za kuvanje koristi osnovna čvrsta goriva kao što su drvo i ćumur. Ona ne samo da podstiču krčenje šuma, već sagorevanjem oslobađaju i štetan dim, koji utiče na preranu smrt 3,7 miliona ljudi godišnje, uglavnom žena i dece.

Osim toga, zbog vremena koje svakodnevno provode obezbeđujući ova goriva za domaćinstvo, žene imaju ograničene mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i osamostaljivanje.

Da li ste znali: Ako bi se šporeti na drva i ćumur zamenili čistijim alternativama, to bi u podsaharskoj Africi godišnje moglo da spreči smrt najmanje 463.000 ljudi i da donese uštedu u troškovima zdravstvene zaštite od 66 milijardi dolara.

U istorijskoj presudi po tužbi 27 studenata sa pacifičkih ostrva, utvrđeno da države imaju zakonsku obavezu da rešavaju problem klimatskih promena.

U istorijskoj presudi, Međunarodni sud pravde je odlučio da države imaju obavezu da štite životnu sredinu od emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji izazivaju klimatske promene.

Ovaj predmet se smatra najvećom svetskom parnicom u vezi sa klimom, a pokrenut je tužbom 27 studenata sa pacifičkih ostrva pod vođstvom države Vanuatu. Ističe se kao pobeda pravedne borbe protiv klimatskih promena i moći mladih da menjaju svet.

Da li ste znali: Ljudi se sve više okreću sudovima kao rešenju za promenu dinamike borbe protiv klimatskih promena. Do decembra 2022. godine, pokrenuto je 2.180 postupaka u vezi sa klimom u 65 jurisdikcija.

Porez na ugljen-dioksid danas obuhvata oko 28% svetske emisije štetnih gasova.

Porez na ugljen-dioksid je mehanizam pomoću kog se utvrđuju eksterni troškovi emisije gasova sa efektom staklene bašte i povezuju sa izvorom emisije tako što joj se određuje cena. Time se teret štete uzrokovane klimatskim promenama prebacuje na one koji su odgovorni za nju.

Porez na ugljen-dioksid predstavlja ekonomsku osnovu za tržište ugljeničnih kredita, jer utvrđuje vrednost smanjenja emisije, kojim se može trgovati u obliku ugljeničnih kredita.

Danas je skoro 28% svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte obuhvaćeno direktnim porezom na ugljen-dioksid, što zemljama pomaže da obezbede finansijska sredstva za ulaganje u održivi razvoj. 

Da li ste znali: Prihodi od poreza na ugljen-dioksid su 2024. godine premašili 100 milijardi dolara. Preko polovine ovih prihoda, koji se slivaju u javne budžete, usmereno je u ekološke, infrastrukturne i razvojne projekte.
 

29% svih bioloških vrsta na Zemlji biće u kritičnom riziku od izumiranja do 2100. godine ako emisija štetnih gasova na globalnom nivou ostane visoka.

Klimatske promene izazivaju nepovratne promene u biodiverzitetu. Porast temperature, promene u kretanju padavina i duža sezona šumskih požara utiču na staništa i interakcije između vrsta i mogu da poremete čitave ekosisteme.

Zbog toga su mnoge vrste u sve većem riziku od izumiranja, a očekuje se da će ih biti sve više ako na globalnom nivou prosečna temperatura poraste za više od 1,5°C. U scenariju visokog zagrevanja za 5°C, više od 29% svih bioloških vrsta na Zemlji bilo bi u kritičnom riziku od izumiranja.

Da li ste znali: Klimatske promene i nestajanje staništa, i jedno i drugo izazvani ljudskim delovanjem, uslovljavaju šesto masovno izumiranje na Zemlji. Planeta je već doživela pet masovnih izumiranja, od kojih se poslednje odigralo pre 65,5 miliona godina, kada su nestali dinosaurusi.

 

Skoro polovina svetskog stanovništva je mlađa od 30 godina. Moramo im ostaviti u nasleđe niskougljeničnu, bezbednu i pravičnu budućnost.

Deca i mladi do 30 godina čine polovinu svetskog stanovništva. Klimatske promene će se odraziti na sve aspekte njihovog života – gde će živeti, kako će se školovati, kako će zarađivati za život, pa čak i da li će i sami imati decu.

Mnogi mladi su svesni da se hitno, u celom svetu, mora nešto preduzeti u vezi sa klimom. Organizuju se u široke društvene pokrete, učestvuju u svetskim pregovorima o klimatskim promenama i nude inovativna rešenja za promene.

Donosioci odluka u celom svetu imaju odgovornost da slušaju njihove zahteve i postupaju u interesu njihove budućnosti. Čovečanstvo ne može da napreduje na planeti opustošenoj klimatskim promenama. Uspešne privrede sutrašnjice biće one koje se danas suoče sa klimatskim promenama.

Posle više od 30 godina pregovora o klimatskim promenama, vreme je da se čvrsto opredelimo za niskougljeničnu, bezbednu i pravičnu budućnost. Jer, u svakom aspektu našeg života i života naše dece, #KlimatskePromeneSeRačunaju.