Okvir obuhvata četiri međusobno povezane oblasti:

• Stvaranje vrednosti: Kakvu trajnu vrednost stvaramo i kako obezbeđujemo da ona traje?

• Dostizanje vrednosti: Kako efikasno i prilagodljivo isporučujemo ovu vrednost?

• Temeljna podrška: Kakva je temeljna podrška potrebna za održavanje ove vrednosti tokom vremena?

• Povratne sprege i merenje: Kako merimo napredak ka zajedničkoj nameri?

Usvajanje ovog okvira prebacuje fokus sa pokretanja novih projekata na podršku inicijativama koje su stvorene da traju i prilagođavaju se tokom vremena.

To je stalan proces strateškog promišljanja, procene vrednosti, isporuke, podrške i povratnih informacija radi izgradnje otpornosti. To je posvećenost kolektivnom učenju, kako bi se osiguralo transformativni napori opstanu. Ovaj okvir je posebno koristan za timove koji kreiraju politike, inovatore u javnom sektoru i razvojne praktičare koji teže da ugrade otpornost u svoj rad.

Regenerativno razmišljanje u institucionalnom dizajnu

Profesor Eduard Miler, osnivač inicijative „Regenerate Costa Rica“ (Obnovimo Kostariku), podstakao nas je da se ne zaustavimo na smanjenju štete, već da pređemo na ekonomske modele koji pomažu u obnavljanju blagostanja ljudi i planete. Citirajući Bakminstera Fulera, rekao je: „Nemojte se boriti protiv sistema. Izgradite bolji sistem koji funkcioniše.“ Regenerativni, neekstraktivni ekonomski modeli fokusirani su na to da vraćaju više nego što uzimaju od prirode, zajednica i budućih generacija. Za razliku od tradicionalnih modela koji često eksploatišu resurse, regenerativni modeli imaju za cilj obnovu ekosistema i jačanje lokalne privrede i podržavaju dugoročno blagostanje.

Milerovi principi za regenerativno institucionalno razmišljanje uključuju:

• Obnovu kao princip dizajna: Obnavljanje ekosistema i društvene kohezije kroz politike i institucije.

• Prihvatanje sistemskog razmišljanja: Usvajanje holističke perspektive, oponašajući žive sisteme za integrisana rešenja.

• Negovanje sposobnosti da se napuste stare prakse: Kritičko preispitivanje i odbacivanje praksi koje više ne doprinose društvenoj i ekološkoj dobrobiti. Kao što je Miler primetio: „Ne treba da učimo ljude novim stvarima - treba da im pomognemo da zaborave ono što im više ne služi.“ 

On je pružio primere iz sopstvene prakse, poput finansiranja regenerativnog stočarstva, prikupljanja opštinskih poreza i razvoja regenerativnog turizma. Ovaj prelaz sa održivosti na obnavljanje predstavlja duboku institucionalnu promenu. Institucije koje traju stalno se obnavljaju, vraćaju javna dobra i daju prednost budućim generacijama. Miler je zaključio da priroda treba da bude naša inspiracija za inovacije.

Podaci, poverenje i upravljanje zasnovano na odnosima

Na još jednoj upečatljivoj sesiji, Kirikovaj Mikaere iz Foruma nacionalnih plemenskih starešina Novog Zelanda, podsetila nas je da je „poverenje valuta podataka“. Kao glavna tehnička savetnica Foruma nacionalnih starešina za upravljanje podacima Maora, ona je osporila shvatanje podataka kao neutralnog resursa koji se može slobodno eksploatisati.

Model upravljanja maorskim podacima (Te Kāhui Raraunga) naglašava pravo Maora da upravljaju svojim podacima kao dragocenošću taonga (blagom), omogućavajući im samoopredeljenje i kolektivnu dobrobit. Ovaj model zasnovan na principu „Podaci za samoodređenje“ nudi javnim institucijama pristup koji se temelji na vrednostima, kako bi etički upravljale podacima Maora i uskladile se sa prioritetima Maora. On izlaže osam ključnih Stubova podataka (Data Pou), koji pokrivaju oblasti kao što su zaštita podataka, pristup, infrastruktura i razvoj radne snage, zasnovanih na principima poput odgovornosti, dekolonizacije i negovanja podataka kao svetog resursa. Model poziva na zajedničko upravljanje, zakonodavne promene i strateška ulaganja kako bi se omogućilo istinsko partnerstvo i transformisao ekosistem podataka Novog Zelanda.

Mikajere je pozvala da se podaci posmatraju kao odnos koji se temelji na brizi, kontekstu i odgovornosti. Posebno je istakla važnost različitih kulturnih pogleda na svet u upravljanju, sa maorskim upravljanjem podacima zasnovanim na principima kao što su:

• Rangatiratanga – autonomija, suverenitet, samoodređenje ili tradicionalno vođstvo

• Manaakitanga – etika brige, poštovanje i odgovornost prema zajednici

• Kaitiakitanga – poverenje, odgovorno čuvanje i zaštita podataka za buduće generacije

Naglasila je da se poverenje mora zaslužiti kroz hrabro vođstvo. „Poverenje je valuta podataka“, ponovila je. „Naše vođe nazivamo Rangatira, oni koji mogu da ujedine ljude. U nesigurnom i složenom svetu potrebna nam je hrabrost, posebno hrabrost da delimo moć.“ Institucije ne opstaju zbog svoje veličine, već zbog poverenja, brige i zajedničkog upravljanja.

 

Zajednička perspektiva: Oblikovanje institucija koje traju 

IID2025 je predstavio novu viziju za javne institucije. Temama poput nepovratnosti, upravljanja zasnovanog na odnosima i regenerativnog razmišljanja istaknuto je da trajnost institucija zahteva fundamentalnu promenu: one moraju biti osmišljene tako da dugoročno ostanu relevantne, istinski povezane i da aktivno doprinose dobrobiti zajednica i prirode. 

Unakrsne teme dodatno su produbile ovu perspektivu. Na sesijama o donošenju odluka u uslovima neizvesnosti istaknuta je uloga ljudske spoznaje/sposobnosti razumevanja/ljudskog razuma?. Razmatrane su inovativne upravljačke funkcije poput službenika za upravljanje vremenom i ministarstava za borbu protiv usamljenosti. Razgovori o neformalnosti i kulturi naglasili su da se institucije zasnivaju na međuljudskim odnosima jednako koliko i na pravilima. Smeli predlozi uključivali su i saradnju među vrstama, inteligenciju inspirisanu prirodom i stratešku razvojnu inteligenciju.

Uvidi sa IID2025 naglašavaju da oblikovanje trajnih institucija znači evoluciju načina razmišljanja, stvaranja i međusobnih odnosa. Reč je o prihvatanju inovativnih rešenja koja ostvaruju nepovratan uticaj, funkcionišu na osnovu poverenja i po svojoj suštini obnavljaju. To je zajednička perspektiva: izgradnja institucija koje napreduju i podstiču izgradnju otpornije i pravednije budućnosti.

Ove ideje predstavljaju praktične smernice za UNDP Laboratoriju za ubrzani razvoj kao i UNDP kancelarije u pojedinačnim državama širom sveta, pomažući im da bolje navigiraju kroz složene okolnosti. Vidimo potencijal za njihovu primenu u inovacijama u javnom sektoru, uključivanju građana i razvoju veština za budućnost. Ono što ostaje kao izazov je da ove koncepte usvojimo, prilagodimo lokalnom kontekstu i nepovratno ih ugradimo u naše sisteme.

Za dodatno istraživanje:

• Priručnik za institucionalne inovacije

• Nova arhitektura za javne institucije – UNDP članak

• Video snimci sa konferencije IID2025

Hajde da nastavimo da razgovaramo o ovoj temi.