Mogu li nam podaci sa LinkedIna pomoći da izmerimo „stakleni plafon“?

21. March 2023.
Shutterstock

Rodne nejednakosti i dalje su prisutne širom sveta, naročito kada je reč o pozicijama koje sa sobom nose moć i veću zaradu, na kojima se žene suočavaju sa kulturološkim i profesionalnim preprekama za napredovanje, koje često nazivamo „staklenim plafonom“. Na primer, u najnovijem Izveštaju o globalnom rodnom jazu Svetskog ekonomskog foruma procenjeno je da bi za postizanje opšte rodne ravnopravnosti bilo potrebno 132 godine, dok bi za jednaku zastupljenost žena i muškaraca u politici u celom svetu trebalo oko 150 godina.  

Podstaknuta pionirskim istraživanjem Univerziteta u Oksfordu iz 2021. godine, Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji odlučila je da upotrebi podatke sa mreže LinkedIn kako bi utvrdila debljinu „staklenog plafona“ sa kojim se žene suočavaju u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu[1], naročito kada je reč o IT sektoru. Osim toga, analizirali smo i LinkedIn podatke iz Gruzije i Litvanije – dve države sa višim srednjim dohotkom i sličnim brojem stanovnika kao pomenutih šest zemalja i teritorija, koje su takođe poznate po velikoj zastupljenosti žena u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (science, technology, engineering and mathematics – STEM).  

Došli smo do zaključka da su žene na Zapadnom Balkanu nedovoljno zastupljene na najvišem nivou profesionalnih hijerarhija i u vlasničkim strukturama privrednih društava. Iako IT sektor u regionu beleži brzi rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, često se dešava da žene ostaju „zaglavljene“ na nižim položajima usled sistemskih, teško uočljivih pristrasnosti.  

U ovom blogu osvrnućemo se na metodologiju i rezultate naših analiza u Srbiji. 

 


 

 

Naša metodologija  

S obzirom na to da zvanični podaci koji se odnose na opis pojedinaca/pojedinki na tržištu rada nisu javno dostupni, sproveli smo analizu pomoću podataka LinkedIn Ad koji se koriste za ciljano oglašavanje. Ovaj alat kompanijama omogućava da oglašavaju nova radna mesta ciljajući osobe koje ispunjavaju određene kriterijume, na primer u pogledu obrazovanja ili godina iskustva u određenoj privrednoj grani. Za sve obuhvaćene države i teritorije, koristili smo LinkedIn Ad podatke za ciljano oglašavanje iz novembra 2022. godine.  

Naša analiza je u Srbiji obuhvatila 890 hiljada LinkedIn profila (450 hiljada žena i 440 hiljada muškaraca), što predstavlja približno 25–30 % radno aktivnog stanovništva.  

Vodeći se modelom pomenutog istraživanja Univerziteta u Oksfordu, prvo smo koristili LinkedIn Ad podatke za ciljano oglašavanje da izmerimo indeks rodnog jaza - IRJ (eng. Gender Gap Index - GGI), koji predstavlja zastupljenost žena u celokupnoj privredi, a naročito u IT sektoru.  

Indeks rodnog jaza se računa kao odnos broja žena i broja muškaraca sa istim specifičnim karakteristikama, kao što su starosne grupe (npr. 25–35 godina), obrazovni nivo (npr. master) ili profesionalni položaj (npr. rukovodilac) u istoj grani privrede (npr. IT). Kada se računa na ovaj način, vrednost IRJ viša od 1 ukazuje na veću zastupljenost žena, dok niža vrednost ukazuje na veći broj muškaraca u određenoj kategoriji.  

Da bismo razumeli u kojoj meri različite karakteristike, poput starosne dobi, obrazovnog nivoa ili nivoa u profesionalnoj hijerarhiji utiču na IRJ, osmislili smo prediktivni model mašinskog učenja, zasnovan na algoritmu Random Forest. Na zahtev da kvantitativno izrazi koliko je svaka od karakteristika pojedinačno doprinela zastupljenosti žena, ovaj model mašinskog učenja pokazao nam je da se na Zapadnom Balkanu većina razlika u vrednostima IRJ predviđa prema privrednog grani (IT ili druga), zatim prema hijerarhijskom nivou i prema državi/teritoriji.

Šta smo saznali o zastupljenosti žena na tržištu rada u Srbiji

Posmatrajući LinkedIn u Srbiji u celosti, u svim granama privrede prisutno je upadljivo opadanje broja žena u višim starosnim grupama, što ukazuje na smanjenje učešća na tržištu rada nakon 35. godine života (ili smanjenu aktivnost na mreži LinkedIn), jer vrednost IRJ pada ispod 1 (slika 3). 

 

 

Kada je reč o zastupljenosti na višim položajima, razlike su još izraženije. Žene su često nedovoljno zastupljene na najvišim rukovodećim položajima i kao vlasnice kompanija, uprkos tome što su obrazovanije od muškaraca u Srbiji (slika 4).  

 

Rezultati su slični u IT sektoru, s tim da je u Srbiji stanje u pogledu zapošljavanja žena u IT sektoru i obrazovanja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija pravičnije nego u državama EU. Dobra vest je to što je učešće žena u mlađim starosnim grupama veće, ali je značajno istaći i to da je zastupljenost žena u grupi preko 55 godina zanemarljiva. Analizom je takođe utvrđen mali broj žena na najvišim rukovodećim položajima i žena vlasnica IT kompanija u Srbiji (grafikon 1). 

 

Kako nam ovi podaci mogu biti od koristi?  

LinkedIn predstavlja koristan alat za sprovođenje analize rodnog jaza u profesionalnoj sferi zahvaljujući mnoštvu profesionalnih profila i demografskih informacija. Međutim, važno je naglasiti to da ne ostavljaju svi korisnici/ce LinkedIna na svojim profilima potpune ili tačne informacije, pa zato i rezultate analize zasnovane na LinkedIn podacima treba uzeti sa rezervom. Osim toga, u bazi LinkedIn korisnika prisutne su određene pristrasnosti, poput nedovoljne zastupljenosti pojedinih grupa, koje mogu imati uticaj na tačnost analize.  

Cilj ove analize bio je da pruži procene vidljivih rodnih razlika, pri čemu ona ne ukazuje niti sugeriše koji su razlozi tih razlika. Ipak, ona nam omogućava da prepoznamo gde se te razlike javljaju, koje razlike je potrebno dodatno analizirati i, ako ukazuju na diskriminaciju, otkloniti.  

Glavna korist upotrebe LinkedIn podataka je to što oni mogu upotpuniti detaljnije, ali skupe i vremenski zahtevnije pristupe prikupljanju podataka i omogućavaju procenu aktuelnih rodnih jazova u različitim regionima, sektorima i za različite grupe na tržištu rada (prema starosnoj kategoriji, obrazovanju itd.).  

Kao što je napomenuto u istraživanju Univerziteta u Oksfordu, podaci sa mreže LinkedIn pokazuju veliku pozitivnu korelaciju sa referentnim podacima Međunarodne organizacije rada o rodnim jazovima u profesionalnoj sferi, dok se podaci za IT sektor u Srbiji podudaraju sa nalazima prethodnog istraživanja sprovedenog u Srbiji.  

S obzirom na istoriju postojanja staklenog plafona za žene u profesionalnoj sferi, korisno je imati alat kojim se može pratiti kako različite politike i ekonomski potresi utiču na rodni jaz. Na primer, izgleda da je u IT sektoru zastupljenost žena smanjena usled nedavnih otpuštanja. Korišćenje lako dostupnih podataka o radnoj snazi, kao što su podaci sa LinkedIna, može nam pomoći da procenimo uticaj na zastupljenost žena i osmislimo odgovarajuće mere.

 

Šta su dalji koraci?

U prethodnom periodu, podaci sa društvenih mreža pružali su značajan uvid u stanje i poboljšavali donošenje odluka u brojnim oblastima, kao što su zdravstvena zaštita, privredni razvoj i saniranje posledica nepogoda. U Srbiji, Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a je koristila ove podatke za proučavanje demografskih promena u zemlji.  

Po istom modelu, planiramo da sprovedemo ovu analizu i u drugim državama i teritorijama za koje smo prikupili podatke. Ovi podaci nam mogu pomoći da uporedimo zastupljenost žena u sličnim privredama i ustanovimo koje intervencije (na primer, inkluzivno zapošljavanje, ili promovisanje uključivanja žena u oblasti STEM) mogu doprineti većoj rodnoj ravnopravnosti na tržištu rada.  

Što je još važnije, planiramo da stečena saznanja primenimo tokom celog sprovođenja inicijative u vezi sa položajem žena u oblasti STEM u Srbiji, čiji je cilj da doprinese izgradnji privrede zasnovane za znanju, koja nudi jednake mogućnosti za razvoj karijere i muškarcima i ženama. Iako ohrabruje činjenica da u oblasti IKT u Srbiji ima sve više žena, naročito na nižim položajima, neophodno je pratiti njihov napredak i zaštititi ih od uticaja tzv. fenomena cevovoda koji propušta (eng. Leaky Pipeline), čije postojanje smo konstatovali u prethodnom istraživanju.  

Konačno, smatramo da mogućnost lakog pristupa ažurnim podacima o tako važnom pitanju kao što je rodni jaz može naposletku pomoći u probijanju staklenog plafona i omogućiti ženama da ostvare svoj ekonomski potencijal.

Više informacija o rezultatima našeg istraživanja dostupno je na: https://gender-gap-serbia.streamlit.app/.


[1] Svako pominjanje Kosova tumači se u kontekstu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999).