Maraton sa preponama

Kako da žene u Srbiji budu dobitnice 4. industrijske revolucije?

20. January 2023.

Ilustracija fenomena ´Leaky pipeline´

Živimo u doba 4. industrijske revolucije koja rapidno transformiše ekonomiju i naš način života. Veštačka inteligencija, automatizacija i robotika su sve rasprostranjenije u različitim sektorima. Ponegde već zamenjuju ljude kao radnu snagu, što vidimo na primeru automatskih kasa u samoposlugama. Istovremeno, nove tehnologije ljudima olakšavaju bavljenje složenim poslovima kao što je analiza velikih količina podataka.

Ova revolucija donosi veliku šansu za društveni i ekonomski razvoj, ali i rizik da se neke već postojeće nejednakosti dalje prodube. Na primer, u profesijama vezanim za STEM oblasti - nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika, iz kojih dolazi radna snaga 4. industrijske revolucije, postoji značajna razlika u zastupljenosti žena i muškaraca.

Imajući u vidu da su STEM profesije, a posebno sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) jedna od najbrže rastućih oblasti rada, sa visokim zaradama, smatramo da je neophodno obezbediti jednaku zastupljenost žena i obezbediti im ravnopravne uslove za dostojanstven rad i napredovanje ka najvišim pozicijama.

Kako žene „nestaju“ iz STEM oblasti?

U odnosu na žene u EU, žene u Srbiji u većoj meri upisuju i završavaju STEM fakultete (studentkinje čine 29% ukupnog broja IKT studenata nasuprot 17% u EU) i čine veći procenat zaposlenih u IKT sektoru (23.5% u Srbiji, 19% u EU). Međutim, žene su manje zastupljene na rukovodećim pozicijama i na ključnim poslovima, poput generalnih direktora (CEO) ili glavnih tehnoloških direktora (CTO), u ovoj industriji.

 

 

Takođe, one koje su se školovale i zaposlile u STEM oblastima napuštaju tržište rada ili rade na slabije plaćenim pozicijama, umesto da napreduju. Osipanje se primećuje od samog započinjanja karijere, najpre u tome što je broj žena koje rade kao IKT stručnjaci manji nego broj onih koje su se za to obrazovale. Jaz između žena i muškaraca sve je izraženiji kako se krećemo ka rukovodećim pozicijama. Ovaj fenomen poznat je kao Leaky pipeline. Uz to, žene u IKT sektoru u Srbiji zarađuju oko 9% manje od muških kolega, i češće rade poslove sa skraćenim radnim vremenom - 7.8% žena, u odnosu na 1.4% muškaraca.  

 

Predvodnice „revolucije“

U želji da doprinesemo većoj ravnopravnosti muškaraca i ženama na svim nivoima obrazovanja i rada u STEM oblastima, smatrali smo da je važno da pronađemo odgovor na pitanje: šta dovodi do toga da se talentovane i uspešne devojčice i žene, nakon završenog školovanja u STEM oblastima, opredele za neku drugu karijeru ili da ne napreduju u IT sektoru podjednako kao i njihove muške kolege?

Odgovor smo potražili od žena koje imaju iskustvo u STEM oblastima, na različitim radnim mestima i u različitim ulogama – od rukovodećih pozicija u privatnim i javnim IT kompanijama, preko asistentkinja na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu do nastavnice programiranja u osnovnoj školi. Uz lične priče žena, koristili smo i alternativne izvore podataka (npr. podatke sa mreže LinkedIn), kako bismo mogli da razumemo i ono što izmiče kada se posmatra samo statistika.

Okupili smo njih tridesetak na jednodnevnoj radionici kako bismo saznali šta ih je motivisalo da se opredele za obrazovanje i rad u STEM oblastima, sa kakvim su se preprekama suočavale, kako su ih prevazilazile, i odakle je, ako uopšte jeste, dolazila podrška koja im je pomogla da opstanu i uspeju kao žene u STEM-u.

 

„Klub za dečake“ od malih nogu

Učesnice radionice navele su brojne prepreke sa kojima su se one ili druge žene i devojčice iz njihovog okruženja susrele već u detinjstvu. U nekim slučajevima u pitanju je bilo odsustvo razumevanja porodice ili nemogućnost da podrži devojčice da se obrazuju u STEM oblastima iz materijalnih razloga. Primetile su i da razlike u načinu vaspitanja dečaka i devojčica utiču na kasnija opredeljenja u životu: „Dečaci se ohrabruju da se popnu na drvo dok se devojčicama kaže – Pazi! Pašćeš, pocepaćeš haljinu i isprljati se.“ Ovo vide kao jedan od primera kako se znatiželja i isprobavanje novih stvari ne podstiče jednako kod dečaka i devojčica: „Kasnije, ženama neuspesi teško padaju, i zato često odustaju, dok se dečaci nagrađuju za hrabrost i smele pokušaje“.

Pri izboru fakulteta, iako su pokazivale talenat i interesovanje za prirodne nauke, neke od učesnica radionice dobile su obeshrabrujuće poruke od najbliže okoline: “Nemoj da se mučiš, upiši nešto lakše”, ili: „Od varjače i krpe ne možeš pobeći, izaberi neki lakši fakultet.“

Konačno, kao odrasle žene, susrele su se sa percepcijom društva da žena treba da da prioritet porodičnim obavezama, a ne karijeri. Primetile su još jedan važan preovlađujući stav - da žene nisu ekonomski stub porodice. One smatraju da ovakvi društveni stavovi obeshrabruju žene da streme izazovima i napredovanju u karijeri.

Prepreka za napredovanje ima mnogo i u samom poslovnom okruženju. Primeri se kreću od kompanijske kulture koja ne odgovara potrebama i interesovanjima žena, poput biranja fudbala kao aktivnosti za izgradnju timskog duha, do radnog prostora koji ne uzima u obzir potrebe žena, pa tako postoje kancelarije koje nemaju odvojene muške i ženske toalete. Pojedine učesnice su nam čak poverile da su svedočile seksualnom uznemiravanju na radnom mestu ili seksističkoj kulturi u radnom okruženju.

Nakon svega navedenog, saglasile su se da IKT sektor iz perspektive žena i dalje predstavlja “Klub za dečake”.

Kako su one uspele da postanu i ostanu članice tog kluba? Ukratko – Bile su hrabre i uporne u praćenju svojih interesovanja i ambicija. One navode razne tipove neformalnog obrazovanja, ali i takmičenja na fakultetu, čak i pristup „inženjerskim“ igračkama kao motivišuće uticaje koje su im pomogle u njihovim karijerama. Dodatna podrška na njihovom putu ka uspehu u STEM-u dolazila je i od uspešnih kolega i koleginica. Osim toga, sve ove žene su izuzetno inteligentne, uporne, hrabre i posvećene.

 

Kako do više žena u STEM-u

Naša želja je da žene koje su uspešne u STEM oblastima ne budu izuzetak, već pravilo.

Zato je potrebno je da gradimo okruženje u kome će žene koje su već uspešne u STEM-u biti vidljivije, kako bi mogle da budu uzor devojčicama da se odvažnije i u većem broju opredeljuju za obrazovanje i zanimanja u ovim oblastima. To bi doprinelo i razbijanju stereotipa o poželjnim zanimanjima za žene i muškarce.

Kako žene čine nešto više od polovine ukupne populacije, njihova veća zastupljenost u IT-u bila bi korisna i za samu industriju, čija već velika potreba za radnom snagom samo nastavlja da raste. Istovremeno, veće prisustvo žena pomoglo bi da usluge i proizvodi budu prilagođeni potrebama i žena i muškaraca, što bi pozitivno uticalo na poverenje korisnika.

Uključivanje žena u ovaj segment ekonomije, ali i generalno povećanje “informatičke pismenosti” žena pomoglo bi da one budu ekonomski samostalnije. To je dobro za čitavo društvo, jer veća ekonomska sigurnost i nezavisnost žena direktno utiče na smanjenje stopa nasilja nad ženama, kao i na smanjenje rizika od siromaštva tokom celoga života žena.

UNDP i Laboratorija za ubrzani razvoj će u narednom periodu sprovesti više istraživanja o ženama u STEM oblastima. Koristićemo alternativne izvore podataka, kao i lične priče žena, kako bismo mogli da razumemo i ono što izmiče kada se posmatra samo statistika.

Nameravamo da zajedno sa različitim akterima iz svih sektora i iz različitih industrija - od nastavnika u školama, preko državnih institucija do rukovodilaca u IT kompanijama, pomognemo ženama da izaberu i zadrže poslove na kojima su dobro plaćene i probiju nevidljive barijere koje ih dele od ravnopravne podele moći u društvu. Na taj način ćemo aktivno doprineti kreiranju društva u kome žene mogu da budu dobitnice 4. industrijske revolucije.