Beograd, 11. maj 2026. godine – U zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu održan je sastanak na kojem su stručnjaci, predstavnici institucija, upravljača zaštićenih područja i međunarodni partneri razgovarali o tome koliko ulažemo u očuvanje prirode, koliko prirodi zaista treba, kao i postoje li načini da računice uzmu u obzir i vrednost usluga koje nam priroda pruža.

Cilj okupljanja je da se pronađe način kako da ulaganje u prirodu postane važan deo ekonomskog razvoja zemlje, a ne samo trošak. 

Koliko izdvajamo za prirodu?

U prvom delu događaja, stručni tim je predstavio rezultate analize rashoda i potreba za finansiranjem biodiverziteta. Poređenjem ovih nalaza, prikazali su koliki je finansijski jaz, odnosno nedostajuća sredstva potrebna za postizanje nacionalnih i globalnih ciljeva zaštite prirode. 

Trenutna izdvajanja pokazuju uzlazni trend i predstavljaju važnu osnovu za funkcionisanje čitavog sistema zaštite prirode. S druge strane, postoji i značajan prostor za unapređenje. Podaci kažu da je u protekle tri godine oko 40 miliona dolara uloženo u biodiverzitet, dok se za naredni trogodišnji period predviđa rast ovog ulaganja na oko 46 miliona dolara. Za isti period iznos potrebnih sredstava za adekvatnu zaštitu biodiverziteta u Srbiji procenjuje se na oko 136 miliona dolara, što je trostruko iznad rashoda.

Takođe, postoji potencijal da se izdvajanja za biodiverzitet još preciznije usmere ka oblastima od najvećeg strateškog značaja i dodatno usklade sa definisianim prioritetima. Ovo se posebno odnosi na oblasti kao što su obnova ekosistema, planiranje i upravljanje zaštićenim područjima, kao i jačanje znanja i monitoringa – gde su potrebe visoke, te bi snažnija i kontinuirana podrška donela najvidljivije i najbrže rezultate. 

Kako doći do potrebnih sredstava?

Prvi pravac je unapređenje efikasnosti i vidljivosti postojećih javnih izdvajanja. Analiza pokazuje da je zaštita prirode već integrisana u budžetske tokove, ali da postoji značajan potencijal za njeno jasnije prepoznavanje. Uvođenjem mehanizama poput budžetskog označavanja (tagging), ne samo da dobijamo precizan uvid u to gde se sredstva usmeravaju, već stvaramo osnovu za još kvalitetnije strateško upravljanje. Takođe, fokus je na podsticanju svih važnih aktera da očuvanje prirode posmatraju kao investiciju u sopstvenu dugoročnu otpornost i kvalitet života građana. 

Drugi pravac je razvoj novih finansijskih mehanizama. Tu spadaju instrumenti poput plaćanja za ekosistemske usluge, gde korisnici prirodnih resursa finansiraju njihovo očuvanje. Preduslov za ovo je ekonomska valorizacija ekosistemskih usluga, na kojoj UNDP trenutno radi. Važno je napomenuti i ulogu privatnog sektora, i očekivani porast izdvajanja kompanija. 

U treću grupu spadaju inovativni mehanizmi, poput biodiverzitetskih kompenzacija, gde investitor finansira mere očuvanja i obnove prirode kako bi se nadoknadio uticaj infrastrukturnog projekta. Primer primene ovog mehanizma u Srbiji je projekat Moravskog koridora. 

Rešenje ne leži u jednom izvoru finansiranja, već u pametnoj kombinaciji reformi i inovativnih instrumenata, koji će do kraja 2026. godine biti predstavljeni u Nacionalnom Planu finansiranja biodiverziteta, izrađenog u okviru BioFin projekta.

Priroda ima vrednost, i to konkretnu

Učesnici su podsetili da nam priroda svakodnevno „pruža usluge“ koje se mogu pretočiti u realnu vrednost. To uključuje prečišćavanje vode i vazduha, zaštitu od poplava i erozije, proizvodnju hrane, materijala za gradnju i razvoj turizma.

Stručnjaci će u narednom periodu izračunati kolika je ekonomska vrednost pomenutih usluga u 10 zaštićenih područja u Srbiji, među kojima je 5 nacionalnih parkova - Tara, Đerdap, Fruška Gora, Kopaonik, Kučaj-Beljanica; 4 specijalna rezervata prirode - Peštersko polje, Obedska bara, Deliblatska peščara i Gornje podunavlje, kao i Park prirode Golija. 

„Želimo da pokažemo da ulaganje u prirodu nije luksuz, već pametna investicija. Kada čuvamo ekosisteme, čuvamo i privredu i kvalitet života“, poručili su stručnjaci na skupu.

Zaključak sastanka je da je neophodno uzeti u obzir prirodu kada se planiraju putevi, industrija ili razvoj gradova. Ako njenu vrednost izostavimo iz računice, dugoročno svi smo na gubitku.

Ove aktivnosti deo su šire međunarodne podrške Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, uz učešće UNDP-a, Ministarstva zaštite životne sredine i partnera iz Evropske unije i Švedske, a kroz dve inicijative: “Krovni program za podršku razvoju finansijskih planova za biodiverziteta”, podržanog od strane Globalnog fonda za životnu sredinu i „EU za Zelenu agendu u Srbiji: Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju unapređenja klimatske otpornosti“, koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Švedske. Cilj ovih inicijativa je da se prirodni resursi očuvaju i za buduće generacije.