LocationsKako izgleda raspust na Letnjoj školi programiranja
Kad deca uče da veruju u svoje ideje
26. Septembar 2025.
Foto: Jakov Simović
Nezaboravno, čarobno, inovativno, interesantno – ovim rečima su svoje iskustvo na Letnjoj školi programiranja opisali ovogodišnji učesnici i učesnice, kao i njihovi mentori i mentorke. Četvrto leto za redom, Sremska Mitrovica je na dve nedelje postala mesto gde se prepliću ideje i kreativnost – 100 učenika i učenica iz cele Srbije ovde je ispunilo deo letnjeg raspusta učenjem, programiranjem i druženjem. Među njima je bilo 60 onih koji su prvi put pohađali program, izabranih putem konkursa, kao i 40 njih koji su se već ranije pohađali ovu školu, a sada su dobili priliku da pohađaju napredniji program.
Foto: Jakov Simović
Za neke je sve počelo sasvim obično – preporuka nastavnika, priča sa starijim drugarima ili poziv mentora, ali Letnja škola, kažu, nije nimalo obična. „Ovde je lepše nego kod kuće. Svaki dan nam je ispunjen“, kaže Sofija Jokanović (13) iz Kruševca, dok njena vršnjakinja Lena Danilović iz Beograda dodaje da je za nju Letnja škola značila ne samo nova znanja, već i nova prijateljstva i iskustva, poput učenja o 3D štampi ili razgovora sa profesionalcima iz IT industrije.
Za njih dve, važno je i da pokažu da programiranje nije „samo za dečake“. „Ne znam gde je to tačno rečeno, ali oba pola mogu da se bave ovim poslom. Sve što mogu oni, možemo i mi – i obrnuto“, ističe Lena.
„Često sam jedina devojčica na radionicama, i mislim da zato neke devojčice i odustanu. A nema razloga – programiranje je podjednako za sve nas“,Sofija se nadovezuje.
Sergej, Lena, Sofija i Vukašin, polaznici Letnje škole
Foto: Jakov Simović
Dvanaestogodišnjaku iz Beograda, Sergeju Adžiću, dopao se i vannastavni program, gde je naučio puno zanimljivih činjenica o istoriji. „U muzeju sam naučio da su vladari koristili fontane da ih niko ne čuje kada pričaju tajne.“ Njegov vršnjak Vukašin Vračarić iz Novog Sada, na Letnjoj školi je upotpunio svoje znanje o programiranju, ali i više od toga. „Ovde sam naučio puno i o stvarima u životu, i sklopio sam nova prijateljstva“, rekao je on.
Neki đaci se na Letnju školu programiranja vraćaju iz godine u godinu. Livija Molnar i Marko Popović iz Subotice pohađali su je već četiri puta i svake godinestvaraju nešto novo. Ove godine, Marko je osmislio aplikaciju koja približava mašinsko učenje naučnicima i naučnicama iz različitih oblasti.
„Najlepši osećaj je kada možeš da kažeš – ovo je nešto što sam ja napravio. To je moj kod, moj projekat, i iza njega stojim“,objašnjava Marko.
Livija se ove godine odlučila za dobro poznatu igru vešala (hangman) ali u verziji za dva igrača, i kaže da joj je najveći izazov bio da u igricu ubaci tastaturu i da smisli način na koji će se proveravati da li je reč koju je jedan od igrača uneo tačna, ali na Letnjoj školi uvek može da računa na podršku i pomoć od mentora i drugara.
Marko, Nikolina i Livija
Foto: Jakov Simović
Iza igre i koda stoji ozbiljan rad. Kod ponekad „pukne“, program ne radi kako treba, a onda na scenu stupaju mentori. Oni ne daju gotova rešenja – uče polaznike i polaznice da sami pronađu grešku, da pitaju, istraže i probaju ponovo.
Posebnu dimenziju programu dali su „mini-mentori“ – srednjoškolci koji su prethodnih godina učestvovali kao polaznici, a sada pomažu mlađima. „Teže je nego što izgleda, svi drugačije razmišljaju, drugačije pišu kod. Ali baš zbog toga i mi mnogo naučimo. I najlepše je videti da neko kome si pomogao posle samostalno rešava problem“, priča Nikolina Zdravković (16) iz Padinske Skele.
U timu mentora bio je Dimitrije Vlajić, student Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Ovo je odlična prilika za sve mlade programere i programerke da uče i da upoznaju drugare sa sličnim interesovanjima. I ja zajedno sa njima učim, jer kroz njihove projekte shvatim koliko zapravo znam i gde i sam treba da napredujem“, kaže on.
Dimitrije Vlajić, mentor
Foto: Jakov Simović
Ivica Milarić, docent sa Akademije umetnosti u Novom Sadu i narator i lokalizator video igara, na Letnjoj školi je kao gostujući predavač već treću godinu zaredom. On je istakao da je najveća vrednost ovakvih programa u tome što deca igre doživljavaju ozbiljno – ne samo kao igrači, već i kao oni koji bi jednog dana mogli da ih stvaraju profesionalno. „Siguran sam da će mnogi od njih biti moje buduće kolege u gejming industriji“, kaže on.
Ivica Milarić, docent sa Akademije umetnosti u Novom Sadu i gostujući predavač
Foto: Jakov Simović
I možda je u tome tajna – Letnja škola programiranja nije samo prilika da se nauči novi programski jezik ili kreira igra. To je prostor u kome deca uče da veruju u svoje ideje, da se podržavaju i zajedno rastu. Kao što je mini-mentorka Nikolina primetila: „Najveća vrednost su ljudi koje ovde upoznamo. Mi se ugledamo jedni na druge, bodrimo i inspirišemo. To ostaje i van Letnje škole.“
Foto: Jakov Simović
Letnju školu programiranja organizuje Fondacija Petlja, u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i Ministarstvom prosvete i uz podršku Vlade Republike Srbije, u okviru projekta „Izgradnja ključnih računarskih kompetencija – ka radnoj snazi budućnosti“.
