Poznato egipatsko letovalište Šarm el Šeik moglo bi uskoro da postane sinonim za novi „paket aranžman“ – onaj koji se tiče klimatskih promena.

O ovom ogromnom izazovu za ceo svet zajednički jezik će probati da nađe više od 190 svetskih državnika na ovogodišnjem UN Samitu o klimi - COP 27, od 6. do 18. novembra. Od toga šta se dogovore i koliko  budu ispunjavali data obećanja zavisi opstanak ljudi i drugih živih bića na Zemlji.

Ne, to nije preterivanje. Samo tokom ove godine zabeleženi su rekordi u visini temperatura, sušama i padavinama širom sveta - azijska vrelina otopila je glečere na Himalajima, u Pakistanu je palo 3 puta više kiše nego ikada pre, strašni požari su zahvatili Španiju i Portugal, a velike evropske reke gotovo su presušile. Srbija je doživela jednu od najvećih zabeleženih suša.

Klimu smo, dakle, već „pokvarili“. Ono što još možemo je da porast globalne temperature zadržimo na nivou kome možemo da se prilagodimo. Naučnici kažu da je to 1,5°C u odnosu na predindustrijski period.

KAKO TO DA URADIMO?

Recept za rešavanje problema klimatskih promena ima 3 sastojka:

1. Da zaustavimo što pre dalji rast globalne temperature - time što ćemo umesto fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa, za dobijanju energije koristiti obnovljive izvore, npr. sunce, vetar i biomasu. Naša zemlja, recimo, 70% energije dobija iz fosilnih goriva, mahom iz uglja. Njegovim sagorevanjem se u atmosferu emituju gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) zbog kojih se planeta sve više zagreva, a vazduh postaje sve zagađeniji.

2. Da se što pre prilagodimo na one promene klime koje su već nastale i za koje znamo da će se dešavati u bliskoj budućnosti. U Srbiji to znači da sadimo sorte biljaka i drveća koje su otporne na sušu, da napravimo nove sisteme za navodnjavanje, kao i da uskladimo standarde gradnje objekata i puteva sa očekivanim promenama klime.

3. Da uložimo dovoljno novca u prva dva ‘sastojka’, jer preventiva košta 3 puta manje od otklanjanja štete! Za zemlje koje u svojoj kasi nemaju dovoljno, pomoć bi trebalo da obezbede bogate države, konkretno 100 milijardi $ godišnje, kako su se obavezale Sporazumom iz Pariza u 2015.

KAKO ĆE UN SAMIT O KLIMI POMOĆI?

P(r)ozvaće zemlje širom sveta da se:

• obavežu na dodatno smanjivanje emisija GHG do 2030. godine,

• globalnim naporima obezbedi dovoljno novca za saniranje šteta i prilagođavanje, posebno siromašnih zemalja, na promene klime,

• ovi dogovori što pre pretoče u konkretna dela i akciju.