Sa strukturom zdravstvenog sistema koja uključuje 158 ustanova primarne zdravstvene zaštite u svakoj od opština, Srbija ima dobru osnovu za reagovanje u mogućim vanrednim situacijama, što se moglo videti tokom odgovora na COVID-19 pandemiju. Međutim, postoji potreba za izgradnjom snažnije povezanosti sistema javnog zdravlja sa nadležnim nacionalnim institucijama i partnerima na lokalnom nivou, uključujući sektor civilnog društva, zarad bolje reakcije u vanrednim situacijama. Kapacitet Srbije za nadzor i odgovor na ozbiljne zdravstvene pretnje prekograničnog karaktera, uključujući zarazne bolesti, je i dalje ograničen i potrebna mu je modernizacija. Dalji napori su potrebni na razvoju standarda i procedura za korišćenje laboratorijskih podataka pri praćenju zaraznih bolesti, kao i unapređenju kvaliteta sistema upravljanja biološkom bezbednošću i sigurnošću, kao i jačanju dijagnostičkih kapaciteta. Državni organi aktivno rade na uspostavljanju centralizovanog zdravstvenog informacionog i komunikacionih sistema, u čemu im je potrebna dodatna podrška.