LocationsReciklažom creva za navodnjavanje do manje plastike na njivama
26. Februar 2026.
Na kraju begečkog atara prema Gložanu poljoprivrednik Nebojša Ninkov, čija se porodica tim poslom bavi generacijama, uzgaja šargarepu. Kako kaže, zbog sve većih suša svake godine, neophodno je i sve više zalivanja. Zato Ninkov koristi plastična creva za navodnjavanje po sistemu ‘kap po kap’, koje omogućavaju efikasnije korišćenje vode u poljoprivredi i povećanje prinosa.
Međutim, ova creva nakon samo jedne sezone upotrebe postaju teško odloživi plastični otpad, koji se zbog spore razgradnje i nedostatka infrastrukture za reciklažu u Srbiji često spaljuje ili završava na ilegalnim deponijama. Procenjuje se da tako nastane i do 600 tona otpada godišnje, što dovodi do zagađenja zemljišta, vode i vazduha i predstavlja veliki ekološki izazov.
Kako bi ovaj problem rešila na održiv i ekološki bezbedan način, kompanija RKS Kompoziti iz Čelareva, koja svakodnevno prerađuje više od 20 tona plastike, razvila je proces prikupljanja i reciklaže otpadnih sistema za ’kap po kap’ navodnjavanje. Zahvaljujući podršci Evropske unije, kompanija je nabavila novu opremu za usitnjavanje i obradu poljoprivredne plastike, koja će im omogućiti da recikliraju od 1 do 2 tone ovog otpada na sat, kao i da od njega prave nove proizvode kao što su separatori ulja i masti za zaštitu otpadnih voda.
„Bavimo se preradom različitih vrsta plastičnog otpada, uključujući i onaj koji nastaje u poljoprivredi. Sav taj otpad pretvaramo u granulat koji se dalje koristi za izradu novih proizvoda. Na taj način korist imaju i kompanija, i lokalna zajednica, a pre svega životna sredina“, kaže Vladimir Knežević iz kompanije RKS Kompoziti.
Da se pravilno zbrinjavanje ovakvog otpada sve više prepoznaje i u praksi, svedoči i Nebojša Ninkov.
„Sada mi, kada završimo sezonu sakupljamo creva za navodnjavanje i nosimo ih na reciklažu, a ranije smo ih nosili na deponiju. Time štitimo prirodu da ne bi zagađivali njive“, objašnjava on.
Proces reciklaže koji RKS Kompoziti uvodi usklađen je sa standardima Evropske unije, gde se sistemi za kap po kap navodnjavanje organizovano sakupljaju i obrađuju, umesto da se odlažu na deponijama. Prakse poput ove pokazuju kako primena principa cirkularne ekonomije, uz saradnju između poljoprivrednika i reciklera, može da doprinese čistijoj i zdravijoj životnoj sredini.
Pogledajte kako to izgleda u sledećem videu:
Ovo je jedno je od brojnih rešenja podržanih u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva koje su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
