U Obrenovcu i Boljevcu su  6. i 7. februara održani dijalozi o tome kako pronaći i primeniti što pravednija rešenja za izazove energetske tranzicije i energetsko siromaštvo u ovim mestima. Dijaloge je, uz podršku Vlade Japana, organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine. Ovi događaji su deo konsultativnog procesa sa lokalnim zajednicama u Srbiji, koji je započet prošle godine.

Cilj dijaloga u Obrenovcu i Boljevcu je bio da se u ove dve lokalne zajednice, koje u velikoj meri zavise od rudarstva i industrije koja se oslanja na fosilna goriva, podigne svest o energetskoj tranziciji i osmisli adekvatna podrška, pre svega u vidu stvaranja prilika za zapošljavanje u novim privrednim delatnostima, kako bi se izbegle negativne posledice koje napuštanje upotrebe fosilnih goriva može imati po lokalno stanovništvo.  

U dijalozima je učestvovalo više od 60 predstavnika i predstavnica aktera relevantnih za ovaj proces: Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine, lokalnih samouprava, JP Elektroprivrede Srbije, TE Nikola Tesla, Kostolac i Kolubara, rudnika Bogovina, JPPEU Resavica, privatnih kompanija iz Obrenovca i Boljevca, Privredne komore Srbije, gradskog sektretarijata za energetiku Grada Beograda, Nacionalne službe za zapošljavanje, Centra za socijalni rad, kao i domaćih stručnjaka koji se bave zaštitom životne sredine i socijalnom zaštitom.

Učesnici su se saglasili da je za pravednu zelenu tranziciju potrebno da se ranjivim kategorijama stanovništva omoguće prilike da se zaposle u industrijama poput tekstilne, hemijske i drugim privrednim sektorima, kao i na novim „zelenim“ poslovima kao što su operateri solarnih panela, poslovi vezani za upravljanje otpadom i slično, da im se obezbedi prekvalifikacija, odnosno sticanje veština koji će ih učiniti zapošljivim na ovim poslovima, kao i adekvatna socijalna zaštita. Takođe, istaknuta je neophodnost bliske saradnje privrede -  koja će ponuditi nova, zelena, radna mesta i obrazovnog sistema - koji priprema kadrove za ta radna mesta. 

Navedeno je i nekoliko primera uspešne pravedne zelene tranzicije, poput one u Velikoj Britaniji, Čileu i SAD, ali i kod nas. Jedan od njih je i primer JPPEU Resavica koja je na mestu Senjskog rudnika, najstarijeg aktivnog rudnika mrkog uglja u Srbiji, otvorila Eko-muzej. Ovaj muzej je zahvaljujući podršci Vlade Japana dodatno uređen, čime je povećan broj zelenih radnih mesta u ovom kraju. Drugi primer su dali predstavnici rudnika Bogovina, koji su prepoznali mogućnost da se sa uglja pređe na iskopavanje gline iz kopova ovog rudnika, koja bi se mogla koristiti u kozmetičkoj industriji i proizvodnji posuđa od keramike.

Zaključci sa lokalnih dijaloga poslužiće za formulisanje preporuka za pripremu zakonodavnog okvira za proces pravedne zelene tranzicije u Srbiji, sa fokusom na socijalnu dimenziju. Koncept pravedne tranzicije prepoznaje rizik od produbljivanja ekonomskih i socijalnih nejednakosti do kog može dovesti napuštanje fosilnih goriva i predviđa da se zelena tranzicija spovede na inkluzivan način, imajući u vidu potrebe svih društvenih grupa i ne izostavljajući nikoga. 

Dijalozi u Obrenovcu i Boljevcu deo su konsultativnog procesa o pravednoj zelenoj tranziciji koji je započet u  oktobru 2022. godine, u okviru projekta „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, a nastavljen tokom 2023. i 2024. godine u okviru projekta „Inovativna i pravedna zelena tranzicija kao alat za obezbeđivanje sistema energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva“, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, a uz podršku Vlade Japana.