Beograd, 29. jul 2025. godine – Rad na prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima nastavljen je održavanjem radionice sa predstavnicima nadležnih institucija kao što su Republički hidrometeorološki zavod, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republički geodetski zavod i druge. Učesnici su istakli značaj stalne i usaglašene saradnje i koordinacije na svim nivoima za učinkovito sprovođenje mera prilagođavanja na izazove klimatskih promena.

Ovim događajem započela je druga faza projekta „Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji (NAP II)“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a finansira Zeleni klimatski fond (ZKF). Projekat ima za cilj da doprinese sistemskom smanjenju ranjivosti zemlje na klimatske promene.

„Na hitnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove nas ne upozoravaju samo naučni podaci, nego i realnost. Deset najtoplijih godina otkako postoje meteorološka merenja u Srbiji zabeležena su posle 2000. godine, a ekstremni vremenski događaji kao što su toplotni talasi, poplave, suše, su sve učestaliji. Ukupna procenjena materijalna šteta izazvana ekstremnim vremenskim uslovima u periodu od 2000. do 2024. godine su čak 10.45 milijardi evra, a više od 70% ovih gubitaka prouzrokovano je sušama i visokim temperaturama, a onda poplavama i šumskim požarima”, istakla je Sandra Lazić, načelnica Odeljenja za klimatske promene Ministarstva zaštite životne sredine. 

„Sve navedeno govori u prilog tome koliko je prilagođavanje ekonomije i društva na izmenjenu klimu bitno za ekonomski rast i dobrobit običnih građana i životne sredine, rekla je Tatjana Strahinjic Nikolić, programska analitičarka u UNDP-u. 

U skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, sve nadležne institucije, uključujući lokalne samouprave, u obavezi su da redovno prate sprovođenje mera prilagođavanja i uticaj klimatskih promena i o tome izveštavaju ministarstvo. Ovaj sistem uspostavljen je u okviru Nacionalnog programa prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima (NAP) za period od 2023. do 2030. godine, sa Akcionim planom za period 2023-2026. NAP je pružio opsežne analize klimatskih promena u prošlosti i projekcije za budućnost, kao i analize uticaja izmenjene klime po sektorima, i precizirao 25 prioritetnih mera za povećanje otpornosti društva i privrede na klimatske izazove u oblastima, poljoprivrede, šumarstva, energetike, urbanizma, biodiverziteta, infrastrukture i zdravstva. Izveštavanje o sprovedenim merama prilagođavanja uključuje i prikupljanje podataka o ekstremnim vremenskim pojavama i njihovim posledicama, što će omogućiti nadzor i unapređenje planova prilagođavanja. 

Za podršku državnoj upravi, lokalnim samoupravama i drugim relevantnim akterima u planiranju i sprovođenju mera prilagođavanja izrađen je Digitalni atlas klime koji pruža podatke o klimatskim uslovima i projektovanim promenama na lokalnom i nacionalnom nivou i omogućava donošenje odluka zasnovanih na naučno utemeljenim podacima, što je ključno za uspešnu realizaciju mera prilagođavanja i povećanje otpornosti na klimatske promene u Srbiji.

Druga faza ovog projekta (2025 – 2027) predviđa bolje prepoznavanje suša kao višedimenzionalne klimatske pretnje, unapređenje metodologija za procenu rizika od katastrofa i procenu šteta, zoniranja voćnih i vinogradarskih površina, kao i osmišljavanje rešenja koja odgovaraju stvarnim potrebama građana, posebno onima koji su najviše pogođeni klimatskim promenama. U planu je i unapređenje pristupa finansiranju ovih mera, uz uključivanje izvora iz privatnog sektora.