LocationsPodrška koja daje snagu svedocima u sudnici i van nje
23. Jul 2025.
U postupcima za ratne zločine uloga svedoka je često ključna u rasvetljavanju zločina i obezbeđivanju pravde za žrtve. U odsustvu materijalnih dokaza, upravo su iskazi svedoka ti koji mogu potvrditi šta se dogodilo, ko su počinioci i kakve su posledice zločina. Međutim, za svedoke taj proces nije lak. Mogu ih preplaviti strah od suočavanja s prošlošću, neizvesnost u vezi s procedurama i osećaj usamljenosti. Mnogi nisu sigurni šta ih čeka – kako će izgledati ispitivanje, da li će videti optuženog, hoće li im neko pomoći da prođu kroz to iskustvo. Svaka sudnica može delovati hladno i nepoznato, ali oni koji dolaze da svedoče nisu sami.
Svedoke u postupcima koje vodi Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji (JTRZ) već u fazi istrage dočekuju zaposleni u Službi za informisanje i podršku svedocima i oštećenim (SIP). Zadatak zaposlenih u ovoj službi je da svedocima objasne svaki korak, da odgovore na svako pitanje i da učine da svedoci ne prolaze kroz proces sami.
„Prilikom prvog kontakta, oštećenom i svedoku se pruža mogućnost da izrazi svoje potrebe, zabrinutost, očekivanja i da postavi sva pitanja koja smatra značajnim. Zaposleni u SIP, u skladu sa principima konstruktivne komunikacije, na uvažavajući, obziran i profesionalan način, pružaju svedocima i oštećenima informacije o njihovim pravima i obavezama u krivičnom postupku i u vezi sa njim, ali i o praktičnim i tehničkim pitanjima, kao što su pristup prostorijama JTRZ, radno vreme, pravila odevanja, naknada troškova i druge korisne informacije. Takođe, SIP odgovara na specifične potrebe svedoka, kao što su ispitivanje van prostorija JTRZ zbog zdravstvenih razloga, potreba za pratiocem, obezbeđivanje smeštaja i prevoza, kao i procena postojanja pretnji i drugih sigurnosnih rizika. Ukoliko SIP proceni da su svedoku ili oštećenom potrebne mere zaštite, ili ukoliko sami svedoci to zatraže, odmah obaveštavaju postupajućeg tužioca, a u njegovom odsustvu, Koordinatora SIP“, kažu u Službi za informisanje i podršku svedocima i oštećenim pri Javnom Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije.
Služba za informisanje i podršku svedocima i oštećenima (SIP)
Koordinator SIP-a je javni tužilac koji je odgovoran za vođenje i nadzor rada Službe. Članovi tima su i tužioci, tužilački pomoćnici, istražitelji, sekretar i psiholog. Svi zaposleni SIP-a angažuju se ad hoc, u zavisnosti od trenutnih potreba i specifičnih zahteva.
Odnos poverenja gradi se slušanjem
Podrška koju pruža Služba nije samo tehnička – ona je pre svega ljudska. Slušanje, razumevanje i ohrabrivanje su ključni aspekti ovog posla. Zaposleni u Službi su često prvi kojima svedoci mogu da ispričaju svoju priču bez straha od osude.
„Susrećemo se sa svedocima i oštećenima koji se ponekad nalaze u situacijama egzistencijalne ugroženosti, u vrlo nepovoljnim životnim okolnostima. Oštećeni su u prošlosti izlagani ekstremno stresnim događajima, pa neretko pate i od posttraumatskog stresnog poremećaja koji prerasta u trajno i nepopravljivo oštećenje ličnosti. U nekim slučajevima, dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja davanje iskaza u različitim jurisdikcijama i/ili pred različitim organima tokom niza godina, koje usled višestrukog ponavljanja uzrokuje stres i iscrpljenost“, opisuju oni.
Sudski postupci za ratne zločine mogu da budu dugotrajni i iscrpljujući za sve. Zbog toga svedoci i oštećeni, a posebno oni koji se nalaze u programu zaštite, neretko mogu da se veoma jako emotivno vežu za ljude iz Službe za informisanje i podršku.
„Kroz dugogodišnje kontakte, a posebno u situacijama kad im je komunikacija sa spoljašnjim svetom (čak i rodbinom) ograničena i svedena zbog bezbednosti, ponekad se dešava da svedocima/oštećenima u dugom vremenskom periodu ljudi iz Službe budu najvažnija psihološka i emocionalna podrška. Na ljudskom osnovu tako izgrađeni odnosi ostaju i dalje, a teorijski tu vrstu podrške nadalje bi trebalo da pruže neke druge društvene instance“, naglašavaju iz Službe za podršku.
Sekundarna viktimizacija može se ublažiti empatijom
Pored toga, važno je i prilagođavanje načina komunikacije kako bi se izbegao dodatni stres. Neki svedoci žele da što pre završe svoje svedočenje, dok su drugima potrebne dodatne informacije i vreme da se pripreme. Svakom svedoku se pristupa sa pažnjom i empatijom, jer nijedna priča nije ista.
„Dodatna traumatizacija, kroz istragu i sudski postupak, ne može u potpunosti da se izbegne bilo kakvom intervencijom Službe za informisanje i podršku svedocima i oštećenima, ali je naše iskustvo da definitivno može da se ublaži. Uvereni smo da je „ublažavanje“ traumatizacije moguće postići dobrim i predanim radom Službe. Sa oštećenima/svedocima je potrebno da se grade ljudski, topli i iskreni odnosi. Odnos ne sme da bude pro forma „vertikalan“, sa pozicije autoriteta. Odnos treba da se gradi strpljivo i posvećeno“, kažu iz SIP.
Osim emotivnog pritiska suđenja, mnogi svedoci nose i druge, svakodnevne terete. Neki dolaze u sudnicu nakon dugog i neizvesnog puta jer žive u udaljenim krajevima, bez sredstava da često putuju. Neki brinu o tome da će izgubiti posao zbog odlaska na svedočenje. Drugi se bore sa zdravstvenim problemima koje nemaju kome da povere.
„Najveći emotivni izazov za nas su životni problemi sa kojima se svedoci i oštećeni susreću poput materijalnih, zdravstvenih, stambenih... Iako rešavanje ovih problema sasvim prirodno nije u nadležnosti SIP, oni neizbežno, u manjoj ili većoj meri određuju ponašanje svedoka i oštećenih i mogu značajno da utiču na traumatizovanu i duboko povređenu ličnost“, ističu naši sagovornici.
Regionalna saradnja pomaže i stručnjacima i svedocima
Podrška žrtvama i svedocima ne završava se u granicama jedne zemlje. Mnogi slučajevi ratnih zločina, ali i drugih teških krivičnih dela, imaju regionalnu dimenziju, što zahteva usklađenu saradnju institucija u različitim državama.
„Regionalna saradnja u oblasti podrške svedocima i oštećenima je od izuzetnog značaja u postupcima za ratne zločine, imajući u vidu da svedoci i oštećeni vrlo često učestvuju u postupcima koji se vode u drugoj državi. Saradnja se ogleda u gotovo svakodnevnoj i neposrednoj razmeni najrazličitijih informacija između službi za potrebe konkretnih predmeta, u međusobnom obaveštavanju o zakonskoj regulativi i procedurama, u razmeni iskustva i u zajedničkim naporima u prevazilaženju izazova u radu“, ističu naši sagovornici.
Regionalni sastanak predstavnika službi za pomoć i podršku žrtvama i svedocima, Ohrid 2024
Unapređenje regionalne saradnje među institucijama koje pružaju podršku svedocima jedan je od glavnih ciljeva projekta „Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Evropske unije. U okviru ovog projekta, UNDP je podržao potpisivanje sporazuma između Tužilaštva Srbije i Tužilaštva Crne Gore, koji će omogućiti efikasniju razmenu informacija i bolju koordinaciju u pružanju podrške svedocima. Takav Sporazum postoji i sa Tužilaštvom BiH od novembra 2022. godine. UNDP aktivno radi i na edukaciji službenika i službenica, što i zaposleni u ovim institucijama prepoznaju kao važno i neophodno u narednom periodu.
Zahvaljujući ovakvim inicijativama, pravda postaje dostupnija, a svedoci dobijaju potrebnu pomoć bez obzira na to u kojoj zemlji se nalazi sud pred kojim svedoče.
*Ova priča je nastala u okviru regionalnog projekta "Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu" koji finansira EU, a sprovodi UNDP. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.
Povezani
sadržaji
