LocationsKako je mala porodična firma pronašla isplativ način proizvodnje bez otpada
Kad se šipak pretvori u dobitak
13. December 2022.
Milan Kostić/UNDP Srbija
Šipak je divlja ruža koja uspeva na svim zemljištima u prirodi, otporna je i od davnina se koristi za pravljenje čaja i džema. Od kraja avgusta do polovine septembra se niz žbunova punih njegovih prepoznatljivih crvenih plodova može videti na plantaži porodičnog preduzeća Agrose iz Mladenovca. Oni su prvobitno počeli da uzgajaju šipak da bi ga prodavali kao sirovinu.
- Kada je naš prvi zasad stigao u pun rod shvatili smo da treba da se orijentišemo na preradu. Prvo smo pasirali šipak u čorbu od koje se kuva džem. Toga nije bilo mnogo na tržištu, a ono što se moglo naći, bilo je lošeg kvaliteta, jer je šipak teško ručno prerađivati. Prerada je donela odlične rezultate i to nas je motivisalo da nastavimo dalje – objašnjava Igor Petrović, vlasnik ovog preduzeća.
Kako sezona šipka traje 3 meseca, mašina za pasiranje je kasnije stajala nekorišćena. Agrose je došao na ideju da je uposli tako što će ponuditi uslugu pasiranja voća za lične potrebe. Počeli su da pasiraju i drugo voće, poput šljive i kajsije.
- U toku pasiranja šipka i drugog voća dešavalo se da nam i do 30% odsto sirovine ide u otpad i to nas je nateralo da počnemo da razmišljamo o daljoj preradi. Tako smo došli do tehnologije za obradu ostataka i dobili nove proizvode od koštice šipka: hladno ceđeno ulje, brašno kao dodatak u ljudskoj ishrani i brikete koje koristimo za grejanje i za đubrenje. U tom trenutku smo shvatili da smo došli do zaokruženog procesa u kome ne proizvodimo otpad – objašnjava Petrović.
Nova paleta proizvoda ovog malog preduzeća brzo je kvalitetom osvojila tržište. Istovremeno, doprinela je da se smanji količina otpada od hrane koja nastaje u lancu prerade voća. Koliko je to važno jasno pokazuje podatak da u Srbiji na deponijama godišnje završi 250.000 tona otpada od hrane, od čega oko 40 odsto potiče iz prerade i proizvodnje hrane.
- Ja u šali volim da kažem da nismo dovoljno bogati da bi pravili otpad. Najbitnije je da svako od nas uradi koliko je do njega. To je matrica ponašanja koja bi trebalo da prati tvoj način života. Da u svemu što radiš vidiš da uštediš, ne bacaš i iskoristiš. Da popraviš, a ne da kupiš novo, da unaprediš nešto u svom domaćinstvu i da takvim načinom ponašanja ostavljaš primer svojoj deci, unucima, komšijama. – zaključuje Petrović.
***
„Implementacija cirkularne ekonomije u procesu proizvodnje šipka“ preduzeća Agrose je izabrano kao jedno od šest najboljih rešenja u okviru „Izazova za upravljanje bio-otpadom“, koji je uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj ovog izazova je bio da pomogne realizaciju inovativnih rešenja za upravljanje otpadom od hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašta, kako bi doprineo smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja, kao i razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.