AUTOR: Aldin Međedović

Senior project officer/Project manager projekta “Boljom upravom do bržeg ekonomskog rasta (EGG)"

Preduzetnici se često označavaju kao pokretači promjena u društvu. Neprestanim traganjem za rješenjima različitih tržišnih problema, preduzetnici konstantno stimulišu ekonomsku aktivnost i za mnoge postaju izvor nade. Značaj preduzetničke aktivnosti posebno dolazi do izražaja u savremenoj ekonomiji koja je promjenjivog karaktera. Preduzeća, naime, teže opstanku u kratkom roku koristeći preduzetnički način razmišljanja i obavezujući se na promjene koje uključuju inovacije, čime se ujedno snažno potiče ekonomski rast. Uzme li se u obzir činjenica da je sektor malih i srednjih preduzeća (SME) dominantan u ukupnom broju preduzeća u BiH te da isti generiše više od 60% BDP-a, može se jednostavno izvući zaključak koliko je u kontekstu ekonomskog rasta za BiH važno da osigura sistemsku podršku preduzetništvu i realizuje neophodne intervencije.

Međutim, sa čim se sve suočavaju preduzetnici u Bosni i Hercegovini?

Osnovne karakteristike poslovnog okruženja u Bosni i Hercegovini uključuju nerazvijen sistem podrške preduzećima u domenu usluga podrške start-up preduzećima, izdavanja dozvola, izvršavanja obaveza proisteklih iz poreskog sistema, provođenja ugovora i stimulisanja inovacija. Bosna i Hercegovina je tako prema „Doing Business“ izvještaju Svjetske banke u 2020. godini rangirana na 90. poziciji u odnosu na ukupno 190 zemalja.

Preduzetnici jesu inicijatori promjena koje karakteriše direktan pristup savladavanju različitih izazova. Međutim, probleme sa kojima se preduzetnici suočavaju, poput nemogućnosti ili kašnjenja naplate te ograničenosti pristupa poticajima vlade, dodatno komplikuju i različiti socio-ekonomski izazovi. Jedan od njih svakako je i evidentan trend nesigurnosti i bojazni za zdravlje uslijed pandemije COVID-19, što u konačnici dovodi do smanjenja društvenih interakcija. Takvo stanje neminovno se reflektuje na održivost poslovanja malih i srednjih preduzeća. Tome još treba dodati i činjenicu da bosanskohercegovački preduzetnici u prosjeku nemaju solidnu finansijsku osnovu, sa dovoljnim resursima za održavanje poslovanja u kratkoročnom vremenskom okviru. Preduzetnici u BiH suočeni su s izazovom opstanka na polugodišnjoj osnovi ukoliko bi se efekti pandemije nastavili u visokom intenzitetu.

Barijere za razvoj preduzetništva u BiH, koje posebno dolaze do izražaja u kriznim situacijama poput pandemije COVID-19, uključuju odsustvo kvalitetne institucionalne podrške. Uz to, kao poseban problem izdvaja se nedostatnost finansijske podrške za start-up preduzeća, što je konstatovano i u UNDP-ovoj Analizi barijera u preduzetništvu iz 2021. godine. Uz sve izneseno, postojeća mala i srednja preduzeća često se zbog svoje veličine suočavaju s problemima u privlačenju investicija i dobijanju kreditnih sredstava. Značajan problem za bosanskohercegovački SME sektor predstavlja i velika koncentrisanost u industrijama sa niskom dodatnom vrijednošću. Zbog toga su novije inicijative i prateće projektne aktivnosti u oblasti preduzetništva u BiH usmjerene na brzorastuće industrije, unapređenje preduzetničkog učenja te kreiranje visokokvalitetnih radnih mjesta.

Dalje, dodatni problemi koji opterećuju bosanskohercegovačko preduzetništvo, uključuju i ljudski kapital. U tom kontekstu izdvajaju se migracije radne snage, nedostatak stručne radne snage, manjak kvalifikovanih menadžera, te neadekvatna specijalistička znanja. Istraživanje radne snage – LFS (Labour Force Survey) tako pokazuje da je ukupna radna populacija na nivou zemalja Zapadnog Balkana pala za 6% u periodu 2012.-2019. (ILO, 2020).

Bosanskohercegovačka preduzeća karakteriše i nizak nivo mobilnosti rada, sredstava i kapitala. Upravo neadekvatna mobilnost i fleksibilnost SME sektora u BiH predstavlja značajan problem. Naime, fleksibilnost se redovno izdvaja kao prednost malih preduzeća u odnosu na velika, odnosno na trome poslovne sisteme. To rezultira činjenicom da veliki procenat malih i srednjih preduzeća u BiH ima poteškoće sa brzinom ulaska i izlaska iz različitih poslovnih djelatnosti, odnosno spor prenos resursa iz jedne branše u drugu. U pozadini takvog stanja stoje komplikovane i vremenski duge administrativne procedure te značajan nivo neophodnih dodatnih finansijskih ulaganja i prethodno spomenuto odsustvo adekvatne institucionalne podrške.

Predstavljeni problemi i izazovi iziskuju donošenje brojnih mjera od strane vlada na različitim nivoima i sa različitim vremenskim okvirima, putem kojih se treba aktivno raditi na unapređenju preduzetničke klime i amortizaciji negativnih efekata pandemije COVID-19. Za Bosnu i Hercegovinu, u tom kontekstu od izuzetnog je značaja osigurati sistemski pristup i podršku procesu digitalizacije. Pored toga, neophodno je napraviti i promjene u pristupu strateškom ekonomskom planiranju, na način da se osiguraju uslovi za razvoj ekonomije i snažniji ekonomski rast te kreira platforma za razvoj održivih poslovnih modela.