U formalno-pravnom smislu, Crna Gora je kreirala sve zakonske preduslove da rodna ravnopravnost postane integralni dio pravnog i strateškog okvira i da se kontinuirano usklađuje sa najnovijim međunarodnim standardima. Rodna ravnopravnost, stoga, predstavlja jedno od temeljnih opredjeljenja Crne Gore sa aspekta ljudskih prava, kao i strateškog i održivog razvoja. Međutim, pogled na rodnu ravnopravnost koji prevazilazi pravnu regulativu ukazuje na postojeću diskriminaciju i nejednakost u mogućnostima, odnosno na izostanak stvarnih promjena u ostvarivanju garantovanih prava.

Specifičnost domena rodne ravnopravnosti ogleda se u tome što se radi o oblasti koja se prožima kroz sve sistemske i institucionalne politike, nezavisno od sektora. Uloga institucija u procesu stvaranja društva u kojem nijedna lična posebnost neće biti osnov za neravnopravnost i diskriminaciju nije simbolična i formalna, već suštinska. Bez značajnog jačanja institucionalnog okvira i političke odgovornosti, sprovođenje rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori ostaće na deklarativnom nivou.

Istovremeno, jednu od najvećih prepreka u unapređenju oblasti rodne ravnopravnosti predstavlja nedostatak podataka i sistemskih analiza koje precizno mogu definisati pravce budućeg djelovanja institucija u Crnoj Gori.

Analiza praksi integrisanja principa rodne ravnopravnosti u javnoj upravi fokusira se na pregled postojećih praksi u kreiranju javnih politika, sa posebnim osvrtom na rodnu ravnopravnost, pri čemu jasno identifikuje (ne)postojeće mehanizme za procjenu rodnog uticaja, dostupnost ekspertize za rodnu ravnopravnost i nivo integracije rodnih politika u institucionalni okvir. Cilj analize je identifikovanje praktičnih mogućnosti za jačanje integracije rodne ravnopravnosti u javne politike.

Osim toga, analiza, kroz dubinski presjek stanja u javnoj upravi, formuliše niz konkretnih preporuka za unapređenje zakonskih i strateških struktura, razvoj institucionalnih kapaciteta, jačanje odgovornosti i monitoringa, osiguravanje finansijske podrške za politike rodne ravnopravnosti, kao i za snažniju saradnju sa civilnim društvom i međunarodnim partnerima.

Analiza takođe mapira sektore u kojima je potrebna pravna i institucionalna reforma, uvođenje jasnih zakonskih obaveza i jačanje uloge institucija u primjeni rodne perspektive u zakonodavnom procesu, naročito imajući u vidu da se Crna Gora suočava sa ozbiljnim nedostatkom stručnjaka za rodnu ravnopravnost, posebno unutar javne uprave. Ova analiza predstavlja značajan instrument u isticanju važnosti efikasnog sistema monitoringa i evaluacije sprovođenja rodne ravnopravnosti. Bez nadzora nad realizacijom politika i mjera, procjena stvarnog stanja i daljeg djelovanja ostaje neutemeljena.

U istraživanju trenutnih praksi integrisanja rodne ravnopravnosti u javnoj upravi, analiza prvo evaluira institucionalni, pravni i strateški okvir, te posvećenost rodnoj ravnopravnosti, a potom i ljudske resurse, implementaciju, odgovornost, kao i ključne izazove i prepreke. Poseban doprinos analize ogleda se u predstavljanju postojećih mehanizama saradnje Vlade sa civilnim sektorom i međunarodnim organizacijama u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i u uključivanju ranjivih i marginalizovanih grupa u ovaj proces.

Publikacija je proizvedena uz finansijsku podršku Evropske unije (EU), kroz projekat “Ujedinjeni u rodnojravnopravnosti”, koji sprovodi Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori. Kratki izvodi iz ove publikacije mogu se nepromijenjeni reprodukovati bez odobrenja, pod uslovom da se navede izvor. Mišljenja, zaključci i stavovi izraženi u publikaciji su autorski i ne odražavaju nužno viđenja projektnih partnera.