U maju 2023. godine u Srbiji su se dogodila dva masovna ubistva koja su izazvala snažan društveni šok bez presedana, duboku kolektivnu traumu i talas javnih reakcija koji se kretao od tuge i neverice do zahteva za odgovornošću i sistemskim promenama. Ovi događaji nisu predstavljali samo krizu javne bezbednosti, već i prelomni trenutak u kojem su se otvorila brojna pitanja o društvenim odnosima, kulturi nasilja, ulozi institucija, kao i o načinu na koji se o traumatičnim događajima informiše javnost.

Medijsko izveštavanje u danima i nedeljama nakon tragedija bilo je intenzivno, kontinuirano i višeslojno, uz izraženu prisutnost različitih pristupa u interpretaciji događaja. U takvom medijskom okruženju, granica između informisanja u javnom interesu i narušavanja privatnosti i dostojanstva postala je posebno izražena i često osporavana.

Upravo u cilju sistematskog razumevanja ovih praksi, grupa „Novinarke protiv nasilja“ sprovela je analizu medijskog izveštavanja o masovnim ubistvima iz maja 2023. godine. Analiza nastoji da identifikuje dominantne obrasce narativa, tematske okvire i profesionalne standarde koji su primenjivani u izveštavanju, kao i da ukaže na odstupanja od etičkih smernica novinarstva u kriznim situacijama. Poseban fokus stavljen je na način predstavljanja žrtava i preživelih, počinilaca i institucionalni odgovor, kao i na upotrebu jezika, izvora informacija i vizuelnih elemenata u medijskom sadržaju.